Bilo je ugodno da oni koji su nuždom bili prisiljeni odreći se Krista, pa su se odrekli i primili neku vlast te pomagali bezbožništvo, ako se obrate i pokaju, budu pomilovani; ali neka im se ne dopusti da uđu u kler.
Oni koji su iz nevolje i nužde pristupili, ali nisu primili nikakvu vlast od bezbožnika niti su nanijeli štetu pravovjernima, takve treba udostojiti pomilovanja i, ako se pokažu dostojnima, omogućiti im da uđu u kler. Osobito ako onima koji ih optužuju s pokornošću odgovaraju: „Nisam se okrenuo bezbožnosti, nego sam izabrao prikloniti se sili, kako neki bezbožnici, podignuvši se, ne bi pogubili Crkvu!” Zbog toga su bili primljeni u kler.
Onima koji su bili prevareni i koji su pretrpjeli nasilje daje se pomilovanje.