23. Поглавље: ОД ИСТОГА, О ТОМЕ КОЛИКО СУ, И КАКВА МЈЕСТА ЕПИТИМИЈАМА, ТО ЈЕСТ ЗАБРАНАМА.

Четири су мјеста забране: оних који плачу, оних који слушају, оних који припадају и оних који стоје с вјернима.

1. Што је плакање?

Плакање је када они који су згријешили стоје изван цркве и изван припрате, те притрчавају свакоме од оних који улазе у цркву, молећи их са сузама да се помоле за њих; јер онај који плаче бива избачен и изван црквене припрате онолико времена колико му буде одређено.

2. Што је слушање?

Слушање је када они који су згријешили стоје код црквених врата; јер они који слушају стоје у припрати и није им допуштено улазити унутар цркве све док се не наврши вријеме које им је одређено.

3. Што је припадање?

Припадање је слушање унутар цркве, стојећи са стражње стране амбона; јер они који припадају стоје у цркви до светог Еванђеља. Послије светог Еванђеља, када ђакон ускликне: „Који су оглашени, нека изађу”, излазе и они с оглашенима те остају изван цркве до завршетка Божанске службе.

4. Што је стајање с вјернима?

То је стајање унутар цркве с вјернима. До завршетка Божанске службе стоје с вјернима, не причешћујући се Божанским Даровима, све док се не испуни вријеме које им је заповјеђено.

Након завршетка времена стајања с вјернима, удостојавају се заједништва са Светим Тајнама, Пресветим Тијелом и Пречистом Крвљу Господина нашега Исуса Криста.

Кроз ова четири мјеста врши се свако покајање. Тако је сваки бискуп или духовник дужан свако вријеме забране, дуго или кратко, раздијелити на ова четири мјеста и тако очистити покајника од гријеха.