24. Поглавље: ОД ИСТОГА, ПОУКА ПРЕЗБИТЕРУ О БОЖАНСТВЕНОЈ СЛУЖБИ, О ПРИЧЕШЋУ И ОНИМА КОЈИ СУ НЕМАРНИ ПРЕМА ЗАБРАНАМА.

Потруди се, презбитере, да се, управљајући ријечју истине, покажеш као беспријекоран трудбеник. Нека се никада не догоди да станеш међу окупљене на молитву, имајући непријатељство према коме, да не би разгњевио Утјешитеља.

На дан окупљања не прави метеж и не препири се, него пребивај у цркви, моли се и читај свете књиге све до часа када требаш вршити Божанску службу.

Тако приступи светом жртвенику, с скрушеношћу и чистим срцем, не обазирући се тамо-амо, него стојећи у страху и трепету пред Небеским Краљем. Немој, ради угађања људима, смућивати се и скраћивати молитве, нити проматрати лица људи, него гледај према јединоме Краљу који је пред тобом и силама које стоје око Њега. Светим правилима учини себе достојним и немој служити с онима који су их се одрекли.

Пази пред Ким стојиш, како служиш и којима дајеш Причест. Не заборављај заповијед Владара и Његових светих апостола: „Не дајте светиње своје псима”, рече, „и не бацајте бисере пред свиње”; „Чувајте се паса”, и даље. Гледај да се не уплашиш човјека, себи на гријех. Немој предавати Сина Божјега у недостојне руке. Не постиди се никога од славних владара земље у тај час, ни онога који носи круну. Дар Причести подај онима који су достојни, као што си и ти сам примио. Онима којима то Божанска правила не допуштају, не дај, јер постадоше слични туђинцима; и ако се не обрате, тешко и њима и онима који их причешћују. Пази, јер ја у томе удјела немам — ти ћеш видјети.

Нека се не догоди, због твоје небриге, да се миш или што друго дотакне Божанских Тајни, да не постану пљесниве, или да поцрне од чађе, или да их приме непосвећене и недостојне руке. Чинећи овако, спасит ћеш себе и оне који те слушају.

О Причести

Добро је и корисно свакодневно се причешћивати Божанским Тајнама, јер је сам Крист рекао: „Тко једе Тијело моје и пије Крв моју, има живот вјечни.” Ми се четири пута тједно причешћујемо: у недјељу, у сриједу, у петак и у суботу, и у друге дане ако је спомен некога светитеља. А ондје гдје нема презбитера или служитеља, нема гријеха у томе да сватко својом руком узима Причест, јер и у цркви презбитер даје честицу Причести, и онај који је прими држи је са свом влашћу, и тако је приноси устима.

Од истога, о онима који су немарни према епитимијама или забранама

Ако некога опће забране не учине разборитим, присиљени смо таквога подвргнути правилима која је изрекао Господин. „Укори”, рече, „брата својега који је згријешио насамо. Ако не послуша, узми још једнога са собом. Ако ни тада, реци Цркви”, то јест окупљенима. „Ако ни тада не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник.”

Онај који је позван насамо, и разоткривен пред двојицом, и пред Црквом освједочен, па опет не буде хтио послушати, нека буде од тебе одбачен, и нека се посвуда о њему објави да се не прима ни у какво заједништво у животним потребама, како би због тога, будући да се не мијеша с нама, постао храна ђавлу.