3. Поглавље: ОБА СВЕТА ВРХОВНА АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА. 17 правила

1. правило: Ја Петар и Павао заповиједамо људима да пет дана раде у тједну, а у суботу и недјељу нека одлазе у цркву ради поучавања у правовјерју. Субота приказује постанак свеколике творевине, а недјеља Ускрснуће.

2. правило: Велики тједан, то јест тједан Муке Господње, и други који је за њим, који називамо Ускршњим, људи не требају радити, него нека светкују сви, и робови и слободни. Онај први због муке Господње, а овај други због Његова Ускрснућа. Потребно је и да се поучавамо тко је патио, ускрснуо и ослободио нас.

3. правило: И свето Узашашће нека светкују због довршења Кристова дјела спасења.

4. правило: Педесетницу нека светкују због доласка Духа Светога дарованога онима који вјерују у Криста Исуса.

5. правило: Благдан Рођења Кристова нека светкују, јер је неочекивана милост дана људима рођењем Ријечи Божје из Дјевице Марије на спасење свијета.

6. правило: Благдан Богојављења нека светкују, јер тада бијаше објава Кристова Божанства, када Му Отац посвједочи при крштењу, и Утјешитељ Дух Свети у облику голуба показа присутнима Онога којему је посвједочено.

7. правило: Дане апостолске светкујте јер вас научише вјеровати у Криста и учинише вас достојнима Духа Светога. Светкујте и дан Стјепана Првомученика и осталих светих мученика који су Криста љубили више од властитога живота.

8. правило: Молитве узносите ујутро, у трећи, шести и девети сат, навечер и у вријеме пијетлова пјева. Ујутро захваљујући јер нас Господин просвијетли, преводећи ноћ и доводећи дан. У трећи сат јер тада Господин прими осуду од Пилата. У шести сат јер тада би Крист распет. У девети сат јер се све потресе због распетога Господина, дрхтећи због дрскости злих Жидова и не могавши поднијети срамоћење Господње. Навечер захваљујте Богу јер нам је дао ноћ за починак од дневних послова. У вријеме пијетлова пјева јер се навјешћује долазак дана ради вршења дјела свјетлости.

9. правило: Ако није могуће окупити се у цркви због невјерних кривовјерника, окупите се у дому с бискупом на пјевање. Нека побожни не улазе у цркве безбожних. Мјесто не посвећује човјека, него човјек мјесто.

10. правило: Ако безбожници држе неко мјесто, бјежи од њега јер је оскврњено од њих. Као што преподобни архијереји посвећују, тако безбожни оскврњују.

11. правило: Ако није могуће окупити се ни у дому ни у цркви, нека сватко за себе пјева, чита и моли се, или нека се окупе двојица или тројица, јер рече Господин: „Гдје су двојица или тројица окупљена у име Моје, ондје сам и Ја међу њима.“

12. правило: Вјерујући нека се не моле с оглашенима ни у дому. Какву заједницу има свјетлост с тамом?

13. правило: Ако се вјерујући муж помијеша са својом робињом, или вјерујућа жена са својим робом, нека с тиме престану. Ако неће, нека буду искључени из Цркве.

14. правило: Чините умрлима трећине уз псалме и молитве ради Онога који је трећи дан ускрснуо, и деветине у спомен свих овдје умрлих, и четрдесети дан по старом Закону, као што су и Жидови плакали за Мојсијем, и сваке године чините им спомен, раздајући од њихова имања сиромасима њима у спомен.

Ово говорим за правовјерне, а за безбожне, па макар се раздијелило и богатство цијелога свијета сиромасима, никакве му користи неће донијети. Њему је Бог за живота био непријатељ, тако и након смрти. То није неправда од Бога — јер Бог је праведан и воли правду — него је то човјек заслужио својим дјелима.

15. правило: Ви који сте позвани на спомене, једите пристојно и са страхом Божијим. По могућности молите се за упокојене.

Презбитери и ђакони, будући да сте Кристови, дужни сте и себи и другима увијек пажљиво живјети како бисте могли поучавати неуздржљиве.

16. правило: Писмо говори за оне који владају да не пију вино, да не би, опивши се, заборавили мудрост, због чега не би могли праведно судити.

Презбитери и ђакони, с Богом Свемогућим Његовим љубљеним Сином, црквени су поглавари. Овдје не кажемо да не пију, јер не пити увреда је ствари коју је Бог дао за весеље, него да се не опијају.

Писмо не говори да се не пије вино, него да се не опија вином, и опет каже: „Трње расте из руку пијанца.“ Ово не рекосмо само за клерике него за све кршћане који су названи именом Господина нашега Исуса Криста. А кому: „Јао?“ Кому: „Куку?“ Кому свађа? Кому вика? Кому ране? Кому црвенило у очима? Није ли онима који се опијају вином и онима који траже пијанке?

17. правило: Прогоњене због вјере, који из града у град бјеже, примите сјећајући се ријечи Господње, знајући да је дух бодар, а тијело слабо, како би бјежећи и подносећи отимање имовине, без одрицања очували име Господње. Дајте таквима што им треба испуњавајући заповијед Господњу.