2. Поглавље: СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА. 17 правила

1. правило: Оне који требају примити крштење нека ђакон најприје доведе бискупу или свећеницима, да буду испитани због чега су дошли. Нека их испитају они који их доводе и нека посвједоче. Нека се испита њихов живот и владање, јесу ли робови или слободни. Ако је роб и о њему свједочи његов господар, нека буде примљен; ако његов господар не свједочи, нека буде одбијен док се не покаже достојним своме господару. Ако господар свједочи о њему, нека буде примљен.

2. правило: Робови нека се уче добро служити својим господарима, да се не би хулило на ријеч наука. Муж који има жену, или жена мужа, нека се уче бити сами себи довољни, јер се тако чува чистоћа. Неожењени и неудане нека се уче чедности или нека се по закону жене и удају.

3. правило: Господар који не ожени свога роба или не уда своју робињу, а зна да чине блуд, нека буде искључен.

Опсједнути демонима нека се поучавају правој вјери и нека се не причешћују док се не очисте. Ако је смрт близу, нека се причесте.

4. правило: Они који држе блуднице у својим домовима, ако то не напусте, нека буду искључени.

5. правило: Блудница која први пут жели приступити Католичкој Цркви, ако не престане с блудом, нека буде одгурнута.

6. правило: Они који се натјечу као самоборци (појединци у кочијама), или као пјешаци на тркалиштима, или су старјешине позорнице, или борци, или свирачи, или плесачи, или гитаристи, или гуслари, или крчмари, нека с тим престану; ако неће, нека буду искључени.

7. правило: Ако се онај који прави идоле обрати правовјерју, нека престане правити идоле. Ако неће, нека буде одбијен.

8. правило: Војник који приступа правовјерју нека се учи да не лаже и не клевеће те нека буде задовољан плаћом коју му цар даје. Тко се томе повинује, нека буде примљен; тко се противи, нека буде одбијен.

9. правило: Блудник, оскврнитељ, онај који опћи са животињама, који изазива метеж, врачар, лакрдијаш, онај који прави амајлије, врачар који полијева водом, који вјерује у птичје гласове, и чаробњак који скрива грифона, птицу или гмизавце при сусрету с неким како би тој особи нанио штету бацивши чини на њу — нека буду испитивани тијеком године дана, јер није могуће брзо се одрећи зла. Они који престану с тиме нека буду примљени; они који се не повинују нека буду одбијени.

10. правило: Робиња која је прилежница невјернога господара, ако се састаје само с њим, нека буде примљена. Ако и с другима чини блуд, нека буде одбачена.

11. правило: Вјерујући који има робињу као прилежницу нека је се одрекне или нека је по закону узме за жену. Ако је слободна, нека је по закону узме за жену; ако није, нека буде одбачен.

12. правило: Они који слиједе хеленске бајке или жидовске обичаје, ако не престану, нека буду свргнути.

13. правило: Ако нетко ревно прати безумље које се догађа на позорницама, или је обузет ловом или коњским утркама на тркалиштима, ако се тога не одрекне, нека буде свргнут.

14. правило: Оглашени нека се поучава три године. Ако добро напредује, нека буде и раније примљен. Не гледамо на вријеме, него на понашање.

15. правило: Ако је учитељ свјетовњак, добро упознат с ријечју наука и беспријекорна живота, нека поучава. Речено је: „Сви ће бити научени од Бога.“

16. правило: Сваки вјерујући муж и жена, уставши ујутро од сна и умивши се, прије било каквих других послова нека се помоле. Ако имају какве писане поуке, нека их читају. Нека им ријеч побожности буде важнија од сваког другог дјела.

17. правило: Вјерујући муж или жена нека своје робове милостиво чувају, као што и ранијим правилима заповједих и у посланицама учих.