30. Поглавље: Посланица Атаназија Великог, архиепископа александријског, монаху Амону, о онима који су се у ноћи саблазнили

Реци ми, побожни, какав гријех или нечистоћу има неко природно и невољно истјецање? Може ли нетко жалити и туговати због онога што излази из носа, из уста или из утробе? Само се онда оскврњујемо када чинимо смрадни гријех, а природно истјецање које бива неочекивано јест природно дјело. Ако неки неразумно и оно речено у Еванђељу криво наводе, говорећи да човјека прља оно што излази из њега, овдје речено показује одакле излази прљавштина — из срца, гдје су зле и прљаве помисли.

Из друге посланице

Блудницима и прељубницима Бог ће судити. Тко се по закону ожени, тај није згријешио, али неће примити онолико дарова као онај који се ради Господа није оженио. Примит ће и он, приносећи плод од тридесет, а онај који је изабрао чисто анђеоско живљење, што значи пребивање у дјевичанству, имат ће дивне дарове, приносећи савршени плод од сто.

Од истога, о узакоњеним књигама, из девете празничне посланице

Двадесет и двије су књиге Старога Завјета, колико је слова у јудејском писму: Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени закон, Исус Навин, Суци, Рута, четири Књиге Краљевстава, двије Љетописа у једној књизи, Псалми, Изреке, Проповједник, Пјесма над пјесмама, Јоб. Од пророка је дванаест књига у једној, и потом Изаија, Јеремија с Барухом, Тужаљке и Посланица пророчка, Езекиел и Даниел.

Књиге Новога Завјета су: четири Еванђеља — Матејево, Марково, Лукино и Иваново. Дјела апостолска, седам католичких посланица светих апостола: једна Јаковљева посланица, двије Петрове, три Иванове и једна Јудина. Павлових је четрнаест посланица и Иваново је Откривење.

Књиге које нису утврђене правилима, али су поштоване: Мудрост Саломонова, Премудрост Сирахова, Естера, Јудита, Тобија, такозвано Учење апостолско и Пастир.