31. Поглавље: ИЗ ПОСЛАНИЦЕ АТАНАЗИЈА ВЕЛИКОГ БИСКУПУ РУФИНИЈАНУ

Било је угодно да они који су нуждом били присиљени одрећи се Криста, па су се одрекли и примили неку власт те помагали безбожништво, ако се обрате и покају, буду помиловани; али нека им се не допусти да уђу у клер.

Они који су из невоље и нужде приступили, али нису примили никакву власт од безбожника нити су нанијели штету правовјернима, такве треба удостојити помиловања и, ако се покажу достојнима, омогућити им да уђу у клер. Особито ако онима који их оптужују с покорношћу одговарају: „Нисам се окренуо безбожности, него сам изабрао приклонити се сили, како неки безбожници, подигнувши се, не би погубили Цркву!” Због тога су били примљени у клер.

Онима који су били преварени и који су претрпјели насиље даје се помиловање.