37. Поглавље: ИСТОГА, 12 ГЛАВА О ПРАВОВЈЕРЈУ ПРОТИВ НЕСТОРИЈА

1. глава: Ако нетко не исповиједа да је Емануел истинити Бог те због тога не назива свету Дјевицу Марију Богородицом, јер је тјелесно родила Бога Ријеч који је постао тијелом – нека буде проклет.

2. глава: Ако нетко не исповиједа да се Ријеч Бога Оца по особи сјединила с тијелом те да је један Крист са својим тијелом, односно истински Бог и уједно човјек – нека буде проклет.

3. глава: Ако нетко у једном Кристу након сједињења раздваја двије особе, повезујући их само заједништвом части, власти или моћи, а не стварним сједињењем по природи – нека буде проклет.

4. глава: Ако нетко ријечи из апостолских и еванђеоских књига, или ријечи светих о Кристу, или Кристове ријечи о самоме себи, дијели између двију особа или хипостаза те једне приписује човјеку одвојеном од Божје Ријечи, а друге само Божјој Ријечи – нека буде проклет.

5. глава: Ако се нетко усуди Криста назвати богоносним човјеком, а не радије истинитим Богом, јединорођеним Сином исте природе с Оцем, јер је Ријеч постала тијелом и постала диоником нашега тијела и крви – нека буде проклет.

6. глава: Ако нетко за Ријеч Бога Оца каже да је Бог или Господар Кристу, а не исповиједа да је Крист сам Бог и човјек, јер је, према Писму, Ријеч постала тијелом – нека буде проклет.

7. глава: Ако нетко каже да је Исус човјек кроз којега је дјеловала Божја Ријеч и да је био обдарен наклоношћу Јединорођенога као нетко различит од њега – нека буде проклет.

8. глава: Ако се нетко усуди говорити да се треба клањати узнесеном човјеку заједно с Божјом Ријечи те да их треба заједно славити и частити као два различита бића, а не да се једним клањањем части Емануел и да му се узноси једно славље, јер је Ријеч постала тијелом – нека буде проклет.

9. глава: Ако нетко каже да је сам Господин Исус Крист био прослављен снагом која је дјеловала извана на њега те да је од ње примио моћ над нечистим дусима и за чињење Божјих чудеса међу људима – нека буде проклет.

10. глава: Божанске књиге говоре да је Крист велики свећеник и апостол нашега исповиједања, који је за нас принио самога себе као угодан принос Богу Оцу. Ако нетко каже да наш велики свећеник и апостол није сама Божја Ријеч која је постала тијелом и човјеком попут нас, него неки други човјек рођен од жене; или ако нетко каже да је Крист принио жртву и за самога себе, а не само за нас, премда он није имао потребе приносити жртву за себе јер није познавао гријеха – нека буде проклет.

11. глава: Ако нетко не исповиједа да је тијело Господње животворно и да припада самој Божјој Ријечи од Оца, него неком другом којему се Ријеч само придружила по части, или да је то тијело само пребивалиште божанства, а не доиста животворно, јер је властито тијело Ријечи која све оживљује – нека буде проклет.

12. глава: Ако нетко не исповиједа да је Божја Ријеч тијелом трпјела, тијелом била распета, тијелом окусила смрт и постала прворођенац од мртвих, јер је она Живот и Животворац као Бог – нека буде проклет.