38. Поглавље: ИЗ ПОСЛАНИЦЕ ГЕНАДИЈА, НАДБИСКУПА ЦАРИГРАДА, И САБОРА КОЈИ СЕ ТАДА ОКУПИО, СВИМ БИСКУПИМА

Господин је, пославши Апостоле као учитеље у свијет, заповједио да милост коју су од Њега примили бесплатно дају људима те да од ње не стјечу злато, сребро, бакар нити било што друго земаљско и материјално. Исту заповијед коју је дао њима дао је и нама који смо постављени у њихов чин: ако сте од Мене купили, продајте; а ако сте бесплатно примили, бесплатно и дајте. Доиста су јадни они који или примају или дају дар Божји онима који им обећају мито. Заробило их је среброљубље, горка жуч и свеза неправде.

Због тога и правило божанских Отаца у Калцедону заповиједа говорећи: онај који купује и продаје постављење, па макар и црквенога вратара поставио за новац, нека буде лишен своје службе, и он и онај који је од њега постављен. А они који посредују у такву постављењу, ако су клерици, нека буду лишени својега ступња; ако су монаси или свјетовњаци, нека буду проклети.

Добро је и побожно насљеђе светих Отаца: не смије се узети ништа ни прије постављења, ни при постављењу, ни након постављења, и никада ништа за чин постављења.

Нека буде на знање свакоме тко буде ухваћен у томе, то јест тко се поставља или тко поставља за мито било бискупа, било сеоскога бискупа, било обходника, било презбитера, било ђакона, или било кога другога који врши управу или јавну службу, да ће заједничком заповиједи и заједничким судом бити осуђен.

Достојно је да милост буде милост и да никако сребро не посредује за њу. Нека буде искључен онај који жели примити или дати божанску милост за новац, било да је клерик, било свјетовњак, било да се сам разоткрије, било да не буде разоткривен.