42. Поглавље: О МАСАЛИЈАНИМА КОЈИ СЕ САДА НАЗИВАЈУ БОГУМИЛИ

Језуалијани, 47 њих, болујући од манихејске херезе, пронашли су и друге нечистоће. Проповиједају бесмислице, тврдећи како је људски ум опсједнут демонима, и да је људска природа припојена демонима, те да крштење не довршава човјека нити га помазује, као ни Причест, већ само и искључиво молитва коју они изговарају. Говоре да је зло у нама по нарави те да душа осјећа сједињење са Заручником(Кристом) као што жена осјећа сједињење са својим мужем. Мрзе криж, не поштују Богородицу. Они међу њима који то желе, одсјецају своје сполне органе. Куну се без страха, проклињу се (међусобно), проклињу своју херезу. Наситивши се таквих безбожности, Елефтерије Пафлагонац придобио је себи сличне сљедбенике те је учио да монах треба спавати у постељи с двије жене и годину дана се суздржавати, а након тога без стида ступати у сполне односе, чак и са својим сродницама.