52. Поглавље: КАЗИВАЊЕ СВЕТОГ АНАСТАЗИЈА ПАТРИЈАРХА АНТИОХИЈСКОГ

О ТОМЕ КАКО ЈЕ АРХИЈЕРЕЈСКИ ЧИН ВЕЛИКИ И АНЂЕОСКИ, ТЕ ДА СВЕЋЕНИКУ НЕ МОЖЕ СУДИТИ СВЈЕТОВЊАК, ВЕЋ СВЕЋЕНИК ВИШЕГ ЧИНА, КАО ШТО И ПРАВИЛА ГОВОРЕ.

У црквеним списима Филона Филозофа пронашао сам овакав запис:

За вријеме прогона један је бискуп искључио из службе једнога презбитера. Тај је презбитер, отпутовавши због неких потреба у другу земљу, доспио у заробљеништво те су га погани мучили. Након што је претрпио многе муке, на крају је био погубљен одрубљивањем главе као Кристов мученик.

Кнез тога града, који бијаше кршћанин, некако је успио златом откупити тијело светога мученика. Када је прогон завршио, саградио је цркву у част светому мученику те положио његово тијело у ковчег унутар олтара. Потом је окупио сав народ тога краја и позвао бискупа да посвети цркву.

Тек што је започела вечерња служба и бискуп изговорио: „Мир свима!“, ковчег се сам од себе покренуо и изишао из цркве. Страх и трепет обузеше све присутне. Свезавши ковчег ужетом, поновно га уведоше унутра и вратише на његово мјесто. Када је бискуп поновно рекао: „Мир свима!“, ковчег се опет сам почео кретати према излазу из цркве.

Тада кнез са свим својим домом поче горко ридати и плакати, исповиједајући гријехе пред Богом, мислећи да због њихових гријеха свети мученик не жели пребивати у њиховој цркви.

Када је пала ноћ, мученик се указа бискупу и рече:

„Учини ми љубав и потруди се отићи моме бискупу те га наговори да ме разријеши забране, јер ми је забранио служити, па не могу служити заједно с вама. Премда сам примио мученички вијенац, нисам угледао лице Божје јер сам искључен. Немој ме ти покушавати разријешити. Ако ме не разријеши онај који ме свезао, не могу с вама служити нити гледати лице Божје, као што је сам Господин рекао свећеницима: 'Што свежете на земљи, бит ће свезано на небу.'“

Тада бискуп узе кнеза и неколико клерика те пође ономе бискупу. Испричао му је све о светом Божјем мученику и о ономе што је видио у виђењу. Тај бискуп устаде и пожури с њима. Дошавши, поклони се светому мученику и рече:

„Разрјешује те Крист, који те је преко мене, недостојнога, свезао, јер си за Њега пролио своју крв. Уђи и служи заједно с нама.“

Тада унесоше ковчег у свети олтар и одслужише свету литургију, а од тога се часа ковчег више није помакнуо са свога мјеста.

КАЗИВАЊЕ ИСТОГ СВЕТОГ АНАСТАЗИЈА О ПАПИ РИМСКОМ ГРГУРУ БЕСЈЕДНИКУ И ЧУДОТВОРЦУ

Причао нам је свећеник по имену Петар, који је дошао из Рима, о нашем светом оцу Гргуру Великом, римском папи.

Кад је био папа, саградио је велики мушки самостан и заповједио да ниједан од монаха не смије посједовати ништа своје, па ни један златник. Један од самостанске браће имао је брата свјетовњака те га замоли говорећи:

„Брате, немам чиме радити. Учини ми љубав и купи ми нешто како бих могао радити.“

Брат свјетовњак одговори му:

„Брате, ево ти три перпера. Узми их и купи што желиш.“

Његов брат узе три перпера и задржа их код себе. Један од браће у самостану примијети да он има три перпера, па оде и пријави то игуману, а игуман о томе обавијести светога папу. Блажени Гргур, сазнавши за то, искључио је тога брата од светога причешћа зато што је прекршио самостанско правило.

Убрзо након тога искључени брат умре, а да папа за то није знао. Након два или три дана игуман оде и извијести папу да је тај брат преминуо. Папа се силно ожалости јер га прије смрти није разријешио од искључења.

Зато написа молитву на комаду папира и даде је своме првом ђакону да оде на гроб покојника и ондје је прочита. На папиру је било написано:

„Разријешен је од искључења преминули брат.“

Први ђакон оде извршити што му је било заповјеђено те на гробу прочита написану молитву.

Те ноћи игуман у виђењу угледа преминулога брата и упита га:

„Зар ниси умро, брате?“

Он одговори да јест, а игуман га поновно упита:

„Па гдје си био до данашњега дана?“

Брат му одговори:

„Уистину, био сам у тамници све до јучерашњега дана, а управо у тај и тај сат био сам ослобођен.“

Сви су тада схватили да је управо у онај час када је први ђакон изговорио молитву на његову гробу био разријешен од искључења те да је његова душа била ослобођена.

И сви су узнијели славу Богу у вијеке вјекова. Амен.