54. Поглавље: ПОУЗДАНА УПУТА О ТОМЕ КАКО ТРЕБА ВРШИТИ БОЖАНСТВЕНО ПРИНОШЕЊЕ У СВЕТОЈ СЛУЖБИ. О КРУХУ И ЧАШИ ПРИНОШЕЊА, И О ПРОСФОРИ И ВИНУ

Крух и чаша истински су прилика оне Тајне вечере, на којој је Крист узео крух и чашу вина говорећи: „Примите и једите те пијте из ње сви; ово је Тијело моје и Крв моја“, те нас учинио дионицима његове Смрти, Славе и Ускрснућа.

Вино и вода представљају Крв и Воду које су потекле из његова бока, као што пророк каже: „Крух ће му бити дан и вода за пиће.“ Умјесто копља којим је Крист био прободен на Крижу служи ово копље, односно нож којим се коље јање.

Примивши просфору од ђакона, свећеник узме нож и очисти је, а затим просфору крижно означи говорећи:

„Као овца на клање би вођен и као јање пред оним који га стриже не отвори уста својих.“

Рекавши то, положи просфору на свети дискос и, показујући прстом њезин врх, говори:

„У понижењу његову суд његов би одузет, а род његов тко ће исказати, јер се узима са земље живот његов.“

Након тога положи изрезани велики средишњи дио просфоре на дискос и крижно га зареже говорећи:

„Жртвује се Јагањац Божји који одузима гријехе цијелога свијета.“

И дода:

„Амен.“

Рекавши то, узме свети калеж и улије у њега вино и воду. Свећеник говори:

„Сједењење Светога Духа. Амен.“

Потом опет говори:

„Један од војника копљем му прободе бок и одмах изађе из бока Исусова крв и вода; и онај који је видио посвједочио је, и истинито је његово свједочанство.“

Затим постави калеж на божанску трпезу и, показујући прстом на крух који представља Јагањца и на вино које представља Крв, поновно говори:

„И троје је што свједочи: Дух, вода и крв; и то је троје једно, сада и вазда и у вијеке вјекова.“

Потом окади свете дарове говорећи молитву.

Затим приноси просфору Пресветој Богородици говорећи:

„Господине Исусе Кристе, Боже наш, прими ову жртву на славу и част Пресвете Владарице наше Богородице.“

Такођер, када приноси за светитеље којима жели извршити проскомидију, говори:

„Господине Исусе Кристе, Боже наш, прими ову жртву на славу и част светога (име).“

За здравље живих говори:

„Прими, Господине Боже наш, ову жртву за опроштење гријеха слуге свога (име) и удостој га вјечнога живота.“

За покојне, приносећи, говори:

„Спомени се, Господине, душе слуге свога (име) и настани га ондје гдје свијетли свјетлост лица твојега.“