УВОД У НОМОКАНОН, ТО ЈЕСТ У ЗАКОНОПРАВИЛО, ИЗЛАГАЊЕ САДРЖАЈА СВЕТИХ ПРАВИЛА ИЗ ОВИХ КЊИГА: СВЕТИХ АПОСТОЛА, СЕДАМ СВЕТИХ И СВЕОПЋИХ САБОРА, И НЕ САМО ЊИХ, НЕГО И МЈЕСНИХ САБОРА, КАО И ОНИХ ПРАВИЛА ШТО СУ ИХ САСТАВИЛИ СВЕТИ ОЦИ, ТЕ КАКО СТОЈЕ ПО РЕДУ И КОЛИКО КОЈИ САБОР ИМА ПРАВИЛА.

УВОД У НОМОКАНОН, ТО ЈЕСТ У ЗАКОНОПРАВИЛО, ИЗЛАГАЊЕ САДРЖАЈА СВЕТИХ ПРАВИЛА ИЗ ОВИХ КЊИГА: СВЕТИХ АПОСТОЛА, СЕДАМ СВЕТИХ И СВЕОПЋИХ САБОРА, И НЕ САМО ЊИХ, НЕГО И МЈЕСНИХ САБОРА, КАО И ОНИХ ПРАВИЛА ШТО СУ ИХ САСТАВИЛИ СВЕТИ ОЦИ, ТЕ КАКО СТОЈЕ ПО РЕДУ И КОЛИКО КОЈИ САБОР ИМА ПРАВИЛА.

Правила Светих Апостола има 85.

Правила светог Апостола Павла, посебно, има 17.

Правила двојице врховних Апостола – Петра и Павла – има 17.

Свих Светих Апостола два су правила.

Први свеопћи сабор у Никеји има 20 правила.

Мјесни сабор у Анкари има 25 правила.

Мјесни сабор у Новој Цезареји има 14 правила.

Мјесни сабор у Гангри има 21 правило.

Мјесни сабор у Антиохији има 25 правила.

Мјесни сабор у Лаодицеји Фригијској има 59 правила.

Други свеопћи сабор у Цариграду има осам правила.

Трећи свеопћи сабор у Ефезу има осам правила и Посланицу онима у Памфилији.

Четврти свеопћи сабор у Калцедону има 30 правила.

Мјесни сабор у Сардици, то јест Средцу, има 21 правило.

Мјесни сабор у Картаги има 138 правила.

Сабор у Цариграду у вези с Агапијем и Вагадијем има једно правило.

Шести свеопћи сабор у Цариграду, у Трулској палачи, има 101 правило.

Седми свеопћи сабор, који се по други пут окупио у Никеји, има 22 правила.

Сабор у Цариграду звани Прводруги има 17 правила.

Сабор који је био у дому Божје Премудрости, то јест цркви Свете Софије, има 3 правила.

Од светог Базилија Великог, из Посланице бискупу Амфилохију Иконијском, Диодору и неким другима, има 91 правило.

Од истога још 26 правила о временима епитимија за оне који су згријешили.

Од истога су и напомене о томе која су мјеста за епитимије, то јест забране, и колико их има, те његова поука презбитеру о служењу Божанствене Литургије, то јест службе, о епитимијама и забранама, и о онима који не маре за епитимије. Од њега је и Посланица Гргуру Богослову о монашком устројству.

Посланица светог Тарасија, надбискупа Цариграда, упућена Адријану, папи римском – различите главе и наводи из Светога Писма о томе како се постављење не смије чинити за новац.

Од Дионисија, надбискупа Александрије, четири су правила.

Од Петра, свећеномученика и надбискупа Александрије, 14 је правила.

Од Гргура Чудотворца, бискупа Нове Цезареје, 13 је правила.

Од светог Атаназија Великог Посланица Амону монаху и Посланица истога Руфинијану бискупу.

Од Гргура Богослова је Посланица о књигама које доликује читати; исто тако и од светог Амфилохија.

Од светог Гргура Ниског осам је правила.

Од Тимотеја, надбискупа Александрије, 15 је правила.

Од Теофила, надбискупа Александрије, 14 је правила.

Од Ћирила, надбискупа Александрије, Посланица Домну, пет правила и још неке друге главе његових посланица.

Од Еулогија Александријског једно је правило.

Од истог Ћирила, против Несторија, о правовјерју 12 глава.

Од Генадија, надбискупа Цариграда, Посланица његовим подручним бискупима о постављењима и препорукама за новац.

Из саборне посланице послане из Цариграда Мартирију, бискупу Антиохије.

Од законских списа запечаћених златним печатом цара Јустинијана, који су били положени у цркви Свете Софије, а имају шест правила.

Од Димитрија, бискупа Кизичког, о јаковитима и хацицарима.

О масалијанима и богумилима.

Од Петра, надбискупа Антиохијског, једна је Посланица бентичком бискупу.

Од светог Нила Црнорисца Посланица презбитеру Хараклију, који је сурово нападао оне који су згријешили.

Из Свитка нових заповиједи цара Јустинијана о постављењу бискупа и клерика и осталом устројству везаном уз клер, 87 глава.

Три нове заповиједи увијек спомињаног цара Алексија Комнена о томе како треба постављати и робове у свећенички чин и о томе да су заруке, односно када свећеник прочита молитву зарука дјевојци, нераскидиве.

Из различитих грана Нових заповиједи цара Јустинијана, различите саборне главе, избор из закона који је Бог дао Израелцима преко Мојсија.

Од Никите монаха и презбитера Студијског самостана о латинским бесквасним круховима. Од петога, Латинима, о посту суботом, о свећеничком браку, о бријању браде свећеника, о дугој коси на глави, о њихову украшавању, о прстену који носе њихови бискупи, о Францима и осталим Латинима, 27 глава.

Од Атаназија, надбискупа Антиохијског; о узвишености архијерејског достојанства, чин, то јест молитва за очишћење и измирење оних који се кају.

Виђење поуздано о томе како треба обављати Божанствено приношење, то јест света служба.

Законске главе из различитих 40 грана и међу њима грана 28. о постављењу бискупа, презбитера и ђакона.

Од Сисинија, надбискупа Цариграда, и сабора који је он окупио, о незаконитим браковима, то јест крвном сродству које води на пропаст стада Кристова, а сада се по свијету проширило.

Главе црквене по питањима и одговорима саборним Ивану монаху и молчанику који је на Светој Гори, а који је у писму питао Николу, блаженог патријарха Цариграда.

Одговори преблаженог метрополита Хераклијског Никите на питања која му је послао Констант, бискуп памфилијски.

Подсјетник сједињења са сабора који је био у вријеме царевања Константина Порфирогенета и Романа Старца.

Бесједа о откривењу светог Дијадоха по питањима и одговорима.

Од светог Епифанија, надбискупа Ципарског, о свим херезама.

Од светог Никифора, надбискупа Цариграда, о иконоборцима.

Тимотеја, презбитера свете и велике цркве Цариграда, о различитости оних који приступају нашој побожној вјери.

Како треба примати оне који се из херезе обраћају светој и Божјој Католичкој Цркви.

Друге гране које смо раније написали:

Кратак преглед светих седам свеопћих сабора, а затим и мјесних.

Тумачење стиха: Господе Исусе Кристе, Боже наш...

Тумачење Вјерујем у једнога Бога.

Тумачење Оче наш.

Два предговора о распореду грана.

Четрнаест грана збирке правила.