1. Поглавље: ТУМАЧЕЊЕ И ИЗЛАГАЊЕ ПРАВИЛА АПОСТОЛСКИХ И ОТАЧКИХ ОД ЗАКОНОТВОРЦА АЛЕКСИЈА АРИСТИНА. ПРАВИЛА СВЕТИХ АПОСТОЛА

1. Поглавље: ТУМАЧЕЊЕ И ИЗЛАГАЊЕ ПРАВИЛА АПОСТОЛСКИХ И ОТАЧКИХ ОД ЗАКОНОТВОРЦА АЛЕКСИЈА АРИСТИНА. ПРАВИЛА СВЕТИХ АПОСТОЛА

1. правило: Два или три бискупа нека постављају бискупа.

Тумачење: Три бискупа, без изузетка, требају постављати бискупа. Ако није могуће да се сви бискупи области окупе заједно, нека их не буде мање од толико.

О овоме погледај и 4. правило Првог сабора у Никеји.

2. правило: Један бискуп поставља презбитера, ђакона и остале клерике. Ово је правило лако разумљиво.

3. правило: Ако неки презбитер приноси у олтару млијеко или мед, или сикер или медовину умјесто вина, или нешто животињско или лећу, осим младе леће и грожђа, те уља и тамјана, нека буде свргнут.

Тумачење: Приношење олтару млијека и меда, или сикера, или медовине, или нечега животињског, или леће, обичај је хеленски и жидовски, те је због тога забрањено.

Првенце нових плодова, као што су млада и зелена лећа и грожђе, доликује приносити у вријеме њихова сазријевања као захвалност Богу који их је подарио. Тако је заповјеђено.

4. правило: Свако воће нека се шаље у домове, а први нека га прими и раздијели.

Тумачење: Осим грожђа, првине другога воћа не доликује приносити у олтар, него их треба послати у дом бискупа и презбитера, како би они, окусивши их, раздијелили ђаконима и осталим клерицима.

Грожђе се, мимо осталога воћа, изнимно приноси у цркву јер од њега настаје вино, па се прима за обављање службе бескрвне Жртве.

5. правило: Презбитер или ђакон који отпусти своју помоћницу нека буде искључен. Ако је поновно не прими, нека буде свргнут.

Тумачење: Ако неки презбитер или ђакон отпусти своју жену под изговором побожности, а без оправдане кривње, нека буде искључен. Ако ни након искључења не послуша, него и даље не прима своју жену, нека буде свргнут из чина.

О овоме погледај и 13. правило Шестог сабора одржаног у Трулској палачи; то је смисао овога правила.

6. правило: Клерик који на себе прима свјетовне бриге није клерик.

Тумачење: Бискупу, презбитеру или ђакону није допуштено оптерећивати се свјетовним бригама и пословима ради непоштене добити, осим ако су законом позвани управљати имањем мале и недорасле дјеце која су остала без родитеља, или им је на други начин заповјеђено да заступају удовице, сиромашне и немоћне те њихов иметак штите од оних који им желе наудити.

Ако се бави свјетовним пословима осим наведених, и не покори се забрани него у њима устраје, нека буде свргнут из својега чина.

7. правило: Ако неки бискуп, презбитер или ђакон слави свети дан Ускрса прије времена, то јест са Жидовима, нека буде свргнут.

Тумачење: Ово је правило јасно.

8. правило: Презбитер који се не причести нека каже разлог. Ако га не каже, нека буде искључен, јер изазива сумњу на онога који приноси Жртву.

Тумачење: Презбитер, ђакон или нетко из светога чина који се не причести тијеком божанствене Литургије мора рећи разлог зашто то није учинио. Ако наведе оправдан разлог, нека буде помилован. Ако га не каже, нека буде искључен, јер људима намеће лошу помисао о презбитеру који приноси бескрвну Жртву, као да је недостојан божанске службе.

9. правило: Нека буду искључени они који не остану у цркви до завршне молитве и они који се не причешћују.

Тумачење: Они који не остају у светој цркви до завршне молитве, него тијеком свете службе излазе из цркве, као они који стварају неред у светој цркви, нека буду искључени.

10. правило: Онај који се моли с искљученима нека и сам буде тако осуђен.

Тумачење: Ако се нетко у цркви моли с херетицима или код куће с онима који су искључени од Цркве, нека и сам буде искључен.

11. правило: Тко се моли с онима који су свргнути нека и сам буде тако осуђен.

Тумачење: Ако се нетко моли, то јест ако презбитер у цркви служи с презбитером којега је бискуп свргнуо из чина, нека и сам буде свргнут.

12. правило: Тко прими неприхватљивога, и сам је неприхватљив.

Тумачење: Ако је неки клерик био испитан од бискупа гледе достојности за презбитерство Свете и Божје Цркве, па знајући своје гријехе побјегне другом бискупу и буде примљен без писма препоруке о његову животу и правовјерју, нека буду искључени и он и бискуп који га је примио.

13. правило: Искључени који лаже о својем искључењу нека се не прима.

Тумачење: Ако је нетко искључен од својега бискупа па, дошавши другом бискупу, то прешути и буде примљен, нека му се искључење продужи јер је лагао и саблазнио Цркву Божју.

14. правило: С пријестоља на пријестоље нека се не прелази, осим ако је нетко кориснији тамошњима и сматра се да ће их боље поучавати; али ни тада без просудбе и молбе многих бискупа.

Тумачење: Није достојно да бискуп оставља своју катедру и прихваћа другу, осим ако се претходно не покаже да ће бити од користи тамошњем народу као мудар учитељ. И тада пријелаз треба бити уз просудбу многих бискупа, избор и молбу.

Ово је правило укинуто јер 16. правило Сабора у Антиохији заповиједа да слободан бискуп без Цркве буде уведен у празну Цркву која нема бискупа. Истодобно, по просудби пунога сабора и тамошњег метрополита, бискупу који већ има своју Цркву никако се не заповиједа прелазак у други град. Исто заповиједају и 15. правило Првог сабора у Никеји, 17. правило Сабора у Сардици и 11. правило Сабора у Антиохији.

15. правило: Сваки клерик који остави своју земљу и живи у туђој, па се на позив свога бискупа не врати, нека буде без заједништва.

Тумачење: Ако неки презбитер, ђакон или други клерик напусти своју земљу и оде другамо те се не жели вратити, а његов га бискуп позива, па га не послуша, нека не служи. Ако се не врати с покајањем него остане у нереду, нека буде свргнут из чина и нека се причешћује као обичан човјек.

О овоме погледај 16. правило Првог сабора у Никеји, 5. правило Сабора у Калцедону и 3. правило Сабора у Антиохији.

16. правило: Тко зна за некога да је такав и задржи га, сам је себе осудио.

Тумачење: Ако бискуп зна за забрану изречену таквом клерику од његова бискупа, па га ипак прихвати као клерика и заповједи му да служи, нека буде искључен као учитељ нереда.

17. правило: Ниједан двобрачни нити онај који уздржава прилежницу није за свећеника.

Тумачење: Онај који се двапут женио не прима се у свећенички чин; тим прије у чин не улази онај који има прилежницу.

18. правило: Ако се нетко оженио отпуштеницом, удовицом, робињом или плесачицом, не може бити свећеник.

Тумачење: Ако нетко не узме за жену ону која је без порока и дјевојка, него се ожени оном коју је муж отпустио, или узме удовицу, робињу или плесачицу, такав не може бити примљен у свећенички чин.

19. правило: У клер се не прима онај који је узео двије сестре или сестричну.

Тумачење: Ако се нетко ожени женом, а она умре, па за жену узме њезину сестру, или ако се нетко ожени својом сестричном, такав није само недостојан свећеничког чина, него подлијеже и тежим забранама; по грађанском закону треба бити кажњен, а прије тога безакони брак треба разријешити.

20. правило: Клерик нека не јамчи. Ако то чини, нека буде свргнут.

Тумачење: Клерику не приличи увлачити се у свјетовне ствари, нити одлазити на суд, нити говорити ради неке срамотне добити, као што Павао говори.

Ако између двојице настане спор око иметка или злата, па један другоме не вјерује и тражи свједока против њега, клерик који пристане бити свједок, као нетко тко ради добити не мари за оно што му је забрањено, нека буде свргнут.

Ако пак клерик нађе човјека који је оклеветан, мучен и држан у тамници, а никако оданде не може изаћи осим ако има јамца да неће побјећи, па га клерик ради милосрђа и човјекољубља прихвати и заузме се за њега, јамчећи за њега када буде тражен, таквога не само да не треба свргнути из чина, него га треба и похвалити, јер је своју душу положио за другога.

Ако је клерик позван на суд, па замоли да нетко јамчи за њега да неће побјећи, него да ће доћи на суђење у заказано вријеме, такво јамство такођер није разлог за свргнуће. Тако је било и на Четвртом сабору у Калцедону, гдје су с божанственим Оцима сједили и бољари који су присилили египатске бискупе да нађу јамце како неће излазити из Цариграда до одређеног времена; а ако не нађу јамце, да их заклетвом увјере.

О овоме погледај 30. правило Калцедонског сабора; такођер и Градски закон заповиједа да се клерику којему се суди даје јамство.

21. правило: Онај кога су људи ушкопили или је од рођења ушкопљеник може бити свећеник. Ако је сам себе ушкопио, нипошто.

Тумачење: Ако је нетко ушкопљеник мимо своје воље, према овом правилу није крив; стога, ако је достојан бити свећеник, ушкопљење га не спрјечава. Ако је нетко сам себе ушкопио, такав никако не смије бити примљен у клер; а ако клерик сам себе ушкопи, нека буде свргнут као онај који чини зло своме животу и као непријатељ Божје творевине.

22. правило: Ако свјетовни човјек сам себи одсијече сполни уд, нека буде искључен и нека се не прима у клер.

23. правило: Ако неки клерик сам себи одсијече сполни уд, нека буде свргнут, јер је убојица самога себе.

24. правило: Ако свјетовњак одсијече сполни уд, нека буде искључен на три године, јер је злочинитељ према властитом животу.

25. правило: Клерик који је затечен у блуду, гажењу заклетве или крађи нека буде свргнут, али не и искључен, јер је у Писму речено да се не кажњава двапут за исто.

Тумачење: Бискуп, презбитер, ђакон или нетко из клера, ако је затечен у блуду, ако је погазио заклетву или је крао, нека му свргнуће буде довољна осуда. Таквога не приличи искључити, да не би трпио двије казне, што би било посве нечовјекољубиво.

26. правило: Тко жели бити клерик, нека се жени прије посвећења. Једино читачи и пјевачи могу се женити послије посвећења.

Тумачење: Није доликовало да се презбитер или ђакон жени послије постављења, него требају ући у брак прије посвећења, а потом примити одговарајући чин. Само читачима и пјевачима, будући да су претходно посвећени, односно постављени у чин, доликује потом се женити.

27. правило: Ако клерик удари вјерника или невјерника, нека буде свргнут.

Тумачење: Бискуп, презбитер или ђакон, ако туче онога који га вријеђа, био он вјерник или невјерник, и тако жели улити страх другима да и они не би згријешили попут првих, чини противно еванђеоском закону који заповиједа: ако те нетко удари, окрени му и други образ. Такав клерик нека буде свргнут, јер из охолости и необуздане срџбе рањава ближњега.

Ако је то учинио разборито према ономе који чини безакоње против свете Цркве или на светом мјесту, такав се не свргава, јер је и Господин наш Исус Крист, начинивши бич од узица, истјерао из храма оне који су ондје куповали и продавали.

Црквени чувари, који се називају и бранитељи, ако су од Отаца постављени, нека такве казне.

28. правило: Тко је по правилу свргнут, ако се поновно дотакне Божанскога, нека буде искључен до краја.

Тумачење: Бискуп, презбитер или ђакон који буде свргнут из свога чина због праведног разлога и откривених гријеха, па се након свргнућа прихвати Божанске службе, то јест почне служити, нека се као трули уд потпуно одстрани од Цркве.

29. правило: Ако неки бискуп, презбитер или ђакон новцем добије чин, нека буде свргнут и он и онај који га је посветио. Такођер нека буде одстрањен од Причешћа и Цркве, као Шимун Врачар од мене, Петра.

Тумачење: Овдје се заједно дају двије забране: ономе који је постављен помоћу новца и ономе који га је поставио, јер се обојица свргавају из чина. Такођер се заповиједа да такви буду заувијек непричешћени и искључени од Цркве због великог пријеступа.

30. правило: Ако је бискуп постављен силом властелина, нека буде свргнут и искључен.

Тумачење: Ако је неки бискуп био изабран свјетовном влашћу и њиховом силом примио Цркву Божју да у њој буде бискуп, такав, као онај који је учинио велик гријех, нека буде свргнут и искључен. Онај који треба бити бискуп треба бити постављен од свих бискупа у тој области. Ако није могуће да се сви окупе, нека буде без икакве забране постављен од тројице бискупа. Такођер нека се сложе и потпишу грамату сви одсутни бискупи.

31. правило: Тко се без разлога отргне од бискупа и устроји другу цркву, нека буде свргнут заједно с онима који су га примили.

Тумачење: Ако неки презбитер без разлога остави свога бискупа, не утврдивши никакав његов гријех против правовјерја или истине, па оде, окупи сабор људи и створи другу Цркву, нека буде свргнут као властољубив, а с њиме и клерици који су га слиједили; обични људи нека буду искључени. Све то треба бити учињено ако се не обрате након што их њихов бискуп два или три пута опомене.

32. правило: Онај који је искључен од још живога бискупа нека се не прима од другога.

Тумачење: Ако неки презбитер или ђакон, који је искључен од својега бискупа док је овај још жив, оде другоме, није достојан да га он прими.

33. правило: Туђи презбитер нека се не прима без писма препоруке. Ако га има, и тада нека се испита је ли правовјеран. Ако није, нека му се да оно што му је потребно за пут и нека се отпусти.

Тумачење: Без препоручне грамате не треба примати туђег презбитера. Писмо препоруке јест оно у којем бискуп некога града напише своје име и име презбитера, потврђујући да га је по светим правилима поставио и у миру отпустио. Чак и ако има такво писмо, ипак га треба испитати. Ако се нађе да је без сваке сумње правовјеран, достојно га је примити. Ако говори или чини нешто противно правој вјери, треба му дати оно што је нужно за путовање и отпустити га.

34. правило: Бискупи без знања најстаријег бискупа нека ништа не чине, него сваки само у својој области; ни најстарији без њихова знања, ради свима корисног једнодушја.

Тумачење: Не приличи бискупима без воље својега најстаријег, то јест без воље метрополита или надбискупа, чинити ишта значајније: ни постављати бискупе, ни испитивати нове заповиједи и правила, нити продавати или давати неке црквене ствари. Али нека је свакоме допуштено управљати у својој области, крајевима и селима која су под њим. Ни најстарији, то јест метрополит или надбискуп, без воље свих бискупа не може чинити ништа такво. Они који тако поступају чувају заповијед заједништва и љубави.

35. правило: Не постављати из туђе нити у туђе области. Ако је без воље тамошњег бискупа такво што учињено, нека и постављени и онај који га је поставио буду сматрани непостављенима.

Тумачење: Ниједном бискупу не приличи изван своје области постављати, нити оне који долазе из туђих области постављати за презбитере или ђаконе. Ако нетко такво што учини без воље тамошњег бискупа, нека буде свргнут и он и онај кога је поставио.

36. правило: Новопостављени бискуп, ако због лијености не поучава, нека буде искључен док се не исправи. Ако не буде прихваћен од народа, тада нека се искључе клерици јер нису поучили народ. Бискуп нека остане.

Тумачење: Ако се новопостављени бискуп или презбитер не повинује примити повјерено му старање, неће пасти Кристово стадо нити поучавати људе под собом, нека буде искључен док се не исправи и не почне ревно учити своје стадо. Ако, када дође, не буде прихваћен од људи тога града, не због својега пријеступа него због злобе људи, бискуп нека остане, а презбитери и ђакони цијелога тога града, као и остали клерици, нека буду искључени јер нису поучили непокорне људе.

37. правило: Двапут нека се бискупи окупљају ради црквених питања и божанских заповиједи: први пут у четврту недјељу послије Пасхе, други пут двадесетога дана листопада.

Тумачење: Ово правило преславних Апостола заповиједа да тијеком године буду два сабора, али је оно напуштено јер 8. правило Шестог сабора у Трулској палачи и 6. правило Другог сабора у Никеји заповиједају да у некој области тијеком године буде један сабор свих бискупа због црквених питања, испитивања божанских заповиједи, рјешавања недоумица и нејасних ствари, те због тога ако је неки бискуп некима наметнуо тешке епитимије, то јест забране, или их везао искључењем, да о таквим стварима расуђују сви бискупи. Установили су једно вријеме за сабор: од Пасхе до мјесеца листопада.

38. правило: Бискуп нека домаћински управља црквеним иметком и нека ништа не даје својим рођацима, осим ако су сиромашни.

Тумачење: Не приличи бискупа испитивати о управљању црквеним иметком. Њему приличи да њиме с влашћу управља као пред лицем самога Бога. Зато му не доликује да ишта од тога присваја себи нити да својим ближњима раздаје од дома Божјега. Ако су сиромашни, нека им даје потребно као и осталој сиротињи. Ништа црквено нека под тим изговором не продаје.

39. правило: Без одобрења свога бискупа презбитер и ђакон нека ништа не чине, јер су људи повјерени бискупу.

Тумачење: Није достојно презбитеру или ђакону да без допуштења свога бискупа прима људе, искључује их, повећава или смањује епитимију, то јест забрану, прима покајање, веже и разрјешује, или чини било што слично, ако му то бискуп није писмено одобрио. Иначе не може ништа чинити. Јер бискупу су Господњи људи предани на старање и он ће дати одговор за њихове душе.

40. правило: Црквени иметак и особни иметак бискупа нека буду познати. Свој иметак бискуп нека опоручно оставља како жели, а црквени нека остане неповријеђен.

Тумачење: Приличи да бискуп, када треба бити постављен, јавно предочи сав свој иметак и попише га пред свима, а тако и црквени. Оно што је његово може за живота давати коме хоће и након смрти опоручно оставити коме хоће. Оно што је црквено нека се не дира.

41. правило: Заповиједамо бискупима да располажу црквеном имовином. Ако су им повјерене часне људске душе, тим прије им приличи повјерити црквену имовину, да њоме по својој власти управљају, да сиротињи дају потребно рукама часних презбитера и ђакона, са страхом Божјим и побожношћу. Приличи и њему самоме да узима за себе оно што је неопходно када хоће, те да браћу која долазе са стране угости и нахрани, и да их не лиши ничега што им је потребно. Јер и Закон Божји заповиједа да се они који служе олтару од олтара хране, као што ни војник који иде на непријатеља не купује оружје од својега иметка.

Тумачење: Ако се бискупу у области дају црквена имања, не дају му се да њима сам управља, него са знањем својих презбитера и ђакона и уз савјетовање с њима. Да се тако уреди, налажу божанска правила. Бискупима приличи да од црквене имовине за себе узимају само за неопходне потребе.

42. правило: Клерик који је коцкар или пијаница, ако се тога не остави, нека буде свргнут.

Тумачење: Ако неки бискуп, презбитер или ђакон коцка, глуми или забавља људе, и опија се, ако од тога не одступи, нека буде свргнут.

43. правило: Подђакон, пјевач, читач или свјетовњак, ако исто или слично чини и тога се не остави, нека буде искључен.

44. правило: Клерик који узима камату од дужника, ако се тога не остави, нека буде свргнут.

Тумачење: Господин је рекао да продамо што имамо и дамо сиротињи, да су блажени милостиви јер ће бити помиловани, и да Он хоће милост, а не жртву. Зато, ако неки бискуп, презбитер или ђакон не само да не показује милост и не даје од својега иметка, него још жели туђе и тражи лихву од дужника, ако с тиме не престане, нека буде свргнут.

45. правило: Тко се моли заједно с херетицима, нека буде искључен; а ако их прими као клерике, нека буде свргнут.

Тумачење: Бискуп, презбитер или ђакон, ако се помоли заједно с кривовјерником било у дому било у цркви, нека буде искључен. Ако им допусти да служе у цркви као презбитери или да врше нешто друго од светих радњи као клерици, нека буде свргнут.

46. правило: Клерик који прихвати крштење и жртву кривовјерника више није у свећеничком чину.

Тумачење: Бискуп, презбитер или ђакон, ако не прекори и не одбаци херетичко крштење, него прихвати од њих крштенога или узме од онога што они приносе на жртву, то јест на службу, нека буде свргнут из чина. Јер што је заједничко Кристу с ђавлом, или какав је удио вјерника с невјерником?

47. правило: Тко други пут крштава оне који су крштени истинским крштењем, или не крштава онога који је оскврњен од кривовјерника, такав свећеник није свећеник.

Тумачење: Недостојно је двапут крштавати човјека. Ако неки бискуп или презбитер некога два пута крсти потпуним крштењем, нека буде свргнут из чина. Може се догодити да је нетко крштен у правој вјери; такви се само помазују миром и посвећују. Тко пак не крсти потпуним крштењем други пут оне који су прво крштење примили од кривовјерника, него их прими као вјерне, нека буде свргнут из чина.

48. правило: Свјетовњак који отпусти своју жену и другу узме, или се ожени отпуштеницом, нека буде искључен.

Тумачење: Ако неки свјетовњак, осим због законом одређених разлога, отпусти своју жену и узме другу, или се ожени оном која је отпуштена од свога мужа, нека буде искључен.

49. правило: Ако неки бискуп или презбитер не крштава по Господњој заповиједи у име Оца и Сина и Светога Духа, него у име три Беспочетна, или три Сина, или три Утјешитеља, нека буде свргнут.

Тумачење: Господин, шаљући своје ученике на проповијед, рече: “Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.” По тој заповиједи сваком правовјерном приличи крштавати, а не у три Беспочетна, или у три Сина, или у три Утјешитеља, јер је то страно обичају црквене предаје. Црква је примила да као Беспочетнога штује једнога Оца, јер је без узрока; и једнога Сина, због неизрецивог Рођења; и једнога Утјешитеља, Пресветога Духа.

50. правило: Ако неки бискуп или презбитер не крштава трократним урањањем и једном молитвом, него само једним урањањем учињеним у смрт Господњу, нека буде свргнут. Господин нам није рекао: “У смрт моју крстите”, него: “Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.”

Тумачење: Правило заповиједа да се крштава с три урањања уз једну молитву, то јест једним крштењем, тако да се при сваком урањању крштаванога изговара име једне од особа Свете Тројице. Крштавати само једним урањањем у светој купељи и чинити урањање само у смрт Господњу јест кривовјерно. Тко тако крштава, нека буде свргнут.

51. правило: Сваки клерик и свјетовни човјек који се гнуша вина, меса или брака, осим због уздржавања, ако се не исправи, нека буде искључен из Цркве.

Тумачење: Бискуп, презбитер, ђакон или било тко из свећеничког чина који се гнуша вина, меса или брака не због уздржавања, него зато што их сматра мрскима на штету души, заборавио је ријечи Писма да је све веома добро. Јер ништа што је Бог створио није зло. И опет: Бог је човјека створио као мушко и женско. Ако хуле клеветајући Божју творевину, нека се исправе. Ако то не учине, нека буду свргнути и до краја избачени из Цркве. Исто нека се учини и са свјетовњацима.

52. правило: Светитељ, то јест бискуп, или презбитер, ако не прима онога који се обраћа од гријеха, него га одбија, нека буде свргнут као онај који жалости Криста, који је рекао да на небесима бива радост због једнога грешника који се каје.

Тумачење: Господин наш Исус Крист ради грешника приклони небеса и сиђе. Он сам рече: “Нисам дошао звати праведнике, него грешнике на покајање.” Ако нетко не прима онога који се каје због гријеха, чини противно Кристу Богу нашему. Онај који чини противно и противи се Његовим заповиједима није Његов ученик. Ако није Његов ученик, није ни достојан служити Му. Јер како може служити претварајући се у антикриста и противећи се Кристовој вољи? Нека буде свргнут.

53. правило: Ако неки бискуп, презбитер или ђакон у дане Господњих благдана не окуси меса или вина, гнушајући их се и сматрајући их нечистима, а не због уздржавања, нека буде свргнут као онај чија је савјест спаљена и који многе саблажњава.

Тумачење: Свети апостоли и преподобни Оци одредише да у све суботе, осим једино Велике, и у све недјеље и у дане Господњих благдана никако нема поста. Али многи од Светих Отаца понекад су постили десет, двадесет или више дана. Неки од њих продуживали су пост и на 40 дана, и, како су они просудили, није пријеступ правила ако се и у те суботе и недјеље пости. Тако, ако нетко жели у одређене дане држати уздржавање и постити упола толико, па се у те дане догоди субота или недјеља, или неки од Господњих благдана, такав се не осуђује правилом као пријеступник.

Ако нетко пости само суботом или недјељом, а остале дане једе, или ако се гнуша меса или вина и удаљава се од њих не желећи их окусити ни на Господње благдане, такав се не може назвати уздржљивцем или постником, него је достојан свргнућа и осуде, јер многима убацује помисли и ружи Божју творевину. За њих ништа није зло ни страно. О овоме још тражи 14. правило Анкарског сабора.

54. правило: Ако клерик без икакве нужде једе у крчми, нека буде искључен.

Тумачење: Клерицима, осим у некој нужди, не приличи да у крчми једу, пију или проводе вријеме. Ако се догоди да због дуготрајног путовања не могу стићи до града па из нужде бораве у гостионици, такви нека буду помиловани. Ако нетко без икакве нужде у крчми једе и пије, нека буде искључен.

55. правило: Ако неки клерик увриједи бискупа, нека буде свргнут. Писано је: „Старјешини свога народа не говори зло.”

56. правило: Ако неки клерик увриједи презбитера или ђакона, нека буде искључен.

Тумачење: Бискупи, који су иконе Господина нашега Исуса Криста и који су названи главом Цркве, достојни су зато и веће части. Зато, ако их нетко увриједи, нека буде свргнут. Презбитери и ђакони јесу слике руку, јер бискуп њима врши управљање Црквом; и једни и други достојни су части, али не као бискупи. Глава је поштованија од руку, зато тко њих увриједи бива мање кажњен и само бива искључен.

57. правило: Онај који исмијава слијепога, глухога или хромога, нека буде искључен.

Тумачење: Ако неки клерик изругује и исмијава слијепога, глухога, хромога или некога с тјелесном болешћу, нека буде искључен, јер се руга Богу који га је створио.

58. правило: Бискуп или презбитер, ако не брине о својим клерицима и људима и не усмјерава их према правовјерју, нека буде искључен. Онај који устраје у таквој лијености нека буде свргнут.

Тумачење: Бискупи су без поговора дужни учити људе који су им подложни побожним заповиједима и усмјеравати их на правовјерје и непорочан живот. Бог је кроз пророка рекао људским владарима: „Ако не поучиш и не говориш, умријет ће безаконик у безакоњу својему, а крв његову из твојих ћу руку тражити.” Због тога бискуп који не поучава своје људе нека буде искључен. Ако ни тада не одступи од немара, нека буде свргнут. Исто тако и презбитери, по изреченом правилу, требају поучавати.

И велики Павао заповиједа да бискуп буде способан поучавати, да буде тријезан и да бдије, а никако слаб и лијен. Јер и само име бискупско потиче на тријезност: скопос је име за високо брдо; на њему пребива стража, а онај који стоји на његову врху, стражи и гледа тамо и овамо, назива се бискупом, то јест стражаром или мотритељем. Да мора стра, надзирати и бдјети, а не бити лијен, зато је бискупу унутар олтара постављено више пријестоље. То нам говори да њима доликује с узвишења гледати на своје људе, надгледати их и чувати. И презбитери су ондје с бискупом и по заповиједи сједе; уздигнута сједишта показују да су узведени како би надзирали људе и изграђивали их као Богом дани помоћници бискупу. О овоме заповиједа и 19. правило Сабора у Трулској палачи.

59. правило: Ако бискуп или презбитер сиромашном клерику не даје оно што је потребно, нека буде искључен. Ако остане немилостив, нека буде свргнут као убојица свога брата.

Тумачење: Свето Писмо црквено богатство назива богатством сиротиње и треба га давати сиротињи. Ако су црквени управитељи дужни давати онима који оскудијевају у свему, као што је писано, још су више дужни бити милостиви и давати оно што је потребно клерицима који су под њима. Онај који то не чини нека буде искључен. Ако остане непоправљен, нека буде свргнут, јер је постао братоубојица. Јер онај који нема оно што је нужно за живот, умире; а ако и не умре, то је због Божанског промисла који му дарује потребно за живот.

60. правило: Ако нетко лажним списима безбожних херетичких књига као светима у цркви пред свима исказује поштовање, на пропаст људима црквеног стада, нека буде свргнут.

Тумачење: Многе су књиге херетици унаказили на штету простијих људи, као на примјер „Апостолске установе” светога бискупа Клемента, и зато су на сабору биле одбачене. Неке које су написали херетици имале су лажне наслове, то јест као да су их тобоже написали Свети Оци. Правило налаже да се такве књиге одбаце и не дају људима на читање. Ако их нетко пред људима у цркви изнесе и усуди им се исказивати поштовање, ако је бискуп, презбитер или ђакон, нека буде свргнут.

Књиге Старога и Новога Завјета које су достојне поштовања јасно су набројане: најприје у посљедњем правилу Апостолских правила, а затим и од Атаназија Великог, светог и премудрог оца Гргура Богослова и светог Амфилохија; сви су их они навели по броју.

61. правило: Вјерник који је разоткривен у прељуби или блудочињењу или у другим гријесима, нека не буде клерик.

Тумачење: Уколико неки вјерник буде оптужен због прељубе или блуда или због неких других сличних гријехова и буде разоткривен, такав не треба бити примљен у клер. Ако је неко од невјерника и згријешио нешто од наведених гријехова, а потом се крсти и послије крштења свој живот чува непорочним, такав без забране може бити примљен у клер.

62. правило: Одступник од Криста искључен је из Цркве; онај који се одрекне имена свећенослужитеља, па се опет обрати, прима се као обичан човјек.

Тумачење: Ако се неки клерик из људскога страха пред Жидовима, поганима или херетицима одрекне Кристова имена, нека се потпуно одсијече од Цркве. Ако се не одрекне Кристова имена, него имена клерика, то јест ако се као бискуп уплаши и каже: „Нисам нити ћу бити бискуп”, или исто каже као презбитер, ђакон или неки други клерик, ако се одрекне свога имена, нека буде свргнут из свога чина. Ако се обрати и покаје, нека буде примљен као свјетовњак.

63. правило: Ако неки бискуп, презбитер, ђакон или било тко из светога чина једе месо с крвљу његове душе, а то је удављено — свакој је животињи крв умјесто душе — или ако нетко једе удављено, оно што су звијери јеле или стрвину, нека буде свргнут из чина, јер је то још Мојсијев Закон забранио. Ако то чини свјетовњак, нека буде искључен.

64. правило: Тко пости недјељом или суботом, осим једне суботе, нека буде свргнут.

Тумачење: Ако неки клерик пости недјељом или суботом, осим на Велику суботу, нека буде свргнут. Ако је свјетовњак, нека буде искључен.

65. правило: Тко се моли са Жидовима, нека буде искључен.

Тумачење: Тко уђе у жидовску зборницу, херетички или погански храм и помоли се с њима, ако је свјетовњак, нека буде искључен. Ако је клерик, нека буде свргнут јер мисли попут Жидова. Ако се бискуп, презбитер или ђакон помоли само у дому с херетицима, нека буде искључен, како заповиједа 45. правило ових Апостолских заповиједи.

66. правило: Клерик који је убојица нека буде свргнут. Ако је свјетовњак, нека буде искључен.

Тумачење: Ако неки клерик у свађи удари некога и једним га ударцем убије, нека буде свргнут због своје суровости. Ако је свјетовњак, нека буде искључен.

67. правило: Тко напастује дјевојку, нека буде искључен и нека се њоме ожени чак и ако је сиромашна.

Тумачење: Ако нетко напастује дјевојку која није заручена, нека буде искључен. Такођер му не приличи тражити другу, него нека узме ону коју је сам изабрао, чак и ако је сиромашна. Осма заповијед у 78. глави 37. гране 60. Царске књиге заповиједа да се таквоме одреже нос и да се трећина његова иметка да дјевојци коју је оскврнуо.

68. правило: Онај који је два пута постављен нека буде свргнут заједно с оним који га је рукоположио, осим ако прво рукоположење није било херетичко.

Тумачење: Ако неки бискуп, презбитер или ђакон прими друго постављење од некога, одбацујући прво, нека буде свргнут, као и онај који га је поставио, то јест рукоположио по други пут; осим ако се није догодило да је први пут био постављен од кривовјерника. Јер тко је од њих крштен — некрштен је; и тко је од њих постављен — није клерик.

69. Апостолско правило од другог тумача: Ако неки бискуп, презбитер, ђакон, читач или пјевач у дане свете Четрдесетнице, то јест Великог поста Пасхе, не пости, и тијеком читаве године сриједом и петком, нека буде свргнут, осим ако га спрјечава тјелесна болест. Немоћноме је опроштено да умјерено једе уља и вина. Ако свјетовњак не пости, нека буде искључен.

70. правило: Ако неки бискуп, презбитер, ђакон или било тко из клера пости са Жидовима, или светкује с њима, или прима од њих дио бесквасних крухова у дан њихових благдана, или што слично чини, нека буде свргнут. Свјетовњак нека буде искључен.

71. правило: Ако неки кршћанин принесе уље у жидовску зборницу, у херетички или погански храм тијеком њихова благдана, или запали кандило или свијећу, нека буде искључен.

72. правило: Нека буде искључен онај који је украо восак или уље из цркве. Што украде нека врати и још петину томе дода.

Тумачење: Ако неки клерик или свјетовњак украде из цркве восак или уље, нека врати украдено и дода још петину, а потом нека буде искључен.

73. правило: Посвећена златна или сребрна посуда, то јест она која је у Цркви посвећена, или завјесу, златоткану тканину или покров, нитко нека не узима за своју потребу. Ако се затекне у таквом безакоњу, нека буде кажњен искључењем.

Тумачење: Оно што је Богу посвећено не приличи оскврњивати, јер је посвећено. Ако је посуда или нешто друго, завјеса, златоткана тканина или покров, или ако је уље или восак принесено у цркву Божју, тиме је посвећено. Не приличи од цркве узимати ни восак ни уље, нити какву другу посуду, ни завјесу, ни покров, ни одјећу, ни платно, јер је све то Богу принесено и не доликује узимати то за своје потребе. Због тога такви бивају искључени. Јер Ахар украде оно што још није било ни принесено ни Богом посвећено, него само обећано, па ипак прими казну: био је каменован са цијелим својим родом.

74. правило: Бискуп који је оптужен и позван на суд, па то не послуша, нека и два и три пута буде позван од двојице бискупа. Ако не дође, Сабор нека га осуди како жели.

Тумачење: Бискуп који је оптужен због неког гријеха од људи достојних повјерења и буде позван од Сабора на суд, а то не послуша, Сабор не треба таквога нагло осудити, него га треба позвати два и три пута, и при сваком позиву послати к њему два бискупа. Ако настави презирати позив и не дође на суд, нека Сабор испита кривњу и осуди га према кривњи, како не би помислио да ће избјећи осуду.

75. правило: Кривовјерник нека се не прихваћа као свједок против бискупа, као ни само један вјерник, јер „на устима два или три свједока нека остане свака ријеч”.

Тумачење: Не само да се тужба од кривовјерника не прихваћа, него ни свједочење. Ако један свједочи, макар био и вјерник, не прихваћа се. И велики Павао, када пише Тимотеју, говори да се не прима оптужба на презбитера ако није посвједочена двојицом или тројицом свједока. Сада се сматра да за оптужбу која изазива губитак чина бискупу или презбитеру нису довољна ни два свједока, макар били и поуздани и беспријекорни.

76. правило: Бискуп који је на самрти не може умјесто себе поставити другог бискупа.

Тумачење: Бискуп на самрти не може брата или сина или некога од родбине, или из љубави кога жели, поставити. Није праведно чинити бискупе насљедницима те оно што је Божје даровати људским страстима. Није корисно Божју Цркву подвргавати насљедницима. Ако нетко ово чини, такво постављење није ваљано, то јест постављени није бискуп, а ономе који је поставио ближњега нека се запријети искључењем.

77. правило: Ако је нетко слијеп на једно око или има другу озљеду, а достојан је бискупства, нека буде. Тјелесни недостатак га не оскврњује, него душевни порок.

78. правило: Тко је глух или слијеп, нека не буде бискуп, не због мане, него да би црквена дјела била без штете.

Тумачење: Мојсије је Израелу дао изричиту заповијед да онај који треба бити свећеник мора бити тјелесно читав и без икаквог недостатка, и нитко с недостатком на било којем дијелу тијела не прима се у свећенство; штовише, ако се након примања свећенства догоди нека озљеда или нешто с тијелом, напушта свећенство.

Код нас онога који треба бити бискуп тјелесна мана не онемогућава, него се заповиједа да има душу чисту и неповријеђену и удаљену од прљавштине. Ако је пак слијеп на једно око или има разроке очи, или је мало хром или има неки други недостатак, а он га не омета да обавља службу бискупа, и достојан је према суду свих бискупа, нека му не буде забрањено постављење за бискупа. Али ако је слијеп на оба ока, или глух на оба уха, или има неку другу озљеду због које не може обављати бискупску службу, такав не може бити бискуп. Јер онај који не види или не чује или има суху десну руку, како може служити или свећенодјеловати, причешћивати или друго што чинити што врши бискуп?

79. правило: Тко је бјесомучан, нека не буде клерик нити нека се моли с вјернима. По очишћењу, ако је достојан, нека буде.

Тумачење: Онај у којем је демон не може бити клерик док не буде избављен од њега. Такођер није достојан ни да се моли с вјернима. Ако се ослободи страдања, нека буде примљен на молитву и у клер; ако је достојан, нека уђе.

80. правило: Новокрштенога, ни онога који се скоро одвратио од злога живота и приступио покајању, не примати за бискупа.

Тумачење: Тко је тек приступио Католичкој Цркви и недавно се крстио или је од злога живота дошао у покајање, коцкар или онај који је био глумац или чиновник, не приличи брзо постављати у бискупски чин, него га прво треба провјерити и увјерити се у његов живот. Такођер треба проћи кроз све ступњеве без спотицања, то јест бити читач, пјевач, подђакон, ђакон и презбитер, па тек онда приличи да буде постављен за бискупа.

81. правило: Бискуп није бискуп ако се уплиће у свјетовне ствари.

Тумачење: Онај који се бави свјетовним стварима и не изгара за потребе Цркве, био он бискуп, презбитер или ђакон, нека престане с тиме, а ако је непокоран, нека буде свргнут, јер према Господњој ријечи не може слуга двојици господара служити.

82. правило: Роб нека се не прима у клер осим по допуштењу свога господара. Ако је достојан да добије слободу, нека буде клерик.

Тумачење: Недопуштено је робове уводити у клер осим по вољи њихових господара, како се не би увриједили они који су их стекли, јер би то дјело довело до озлојеђености њихова дома. Ако се негдје појави роб достојан да буде постављен у свећенички чин, као што се наш Онисим показао, и његов му господар допусти, ослободи га и отпусти из свога дома, такав нека буде клерик.

83. правило: Свећеник, а војник — није свећеник, јер цару царево, а Богу Божје.

Тумачење: Бискуп или презбитер или ђакон који се укључи у војну службу и жели обоје задржати: војводску власт и свећено управљање, нека буде свргнут. Јер царево је цару, а Божје Богу.

84. правило: Ако нетко неправедно увриједи цара или бољара, ако је клерик, нека буде свргнут. Ако је свјетовњак, нека се искључи.

Тумачење: Мојсијев закон каже: „Кнезу народа свога не говори зло.” И врховни апостол Петар заповиједа да се цар поштује, као и велики Павао, који каже да се за цара молимо као и за великаше, то јест власт, иако тада још нису били вјерници.

Увреда цара или кнеза свима је забрањена, али оправдан пријекор није забрањен, иако се љуте ријечи укоравања онима који се укоравају претварају у вријеђање. Правило не допушта неоправдано вријеђање.

Правило се може различито разумјети, јер онај који с правом критизира цара или кнеза није достојан мучења. Тридесет шеста грана 60. Царске књиге у 13. глави говори да се, ако нетко зло говори о цару, ставља на муке, али да се о свему мора обавијестити и цар. Ако је нешто рекао због малоумности, не дирати га; ако је из безумља, нека буде помилован; ако је оклеветан, нека му се опрости.

85. правило: Свима вама, и клерицима и свјетовним људима, нека буде познато да су ово часне и свете књиге:

Од Старога завјета: пет Мојсијевих књига — Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви и Поновљени закон; једна књига Исуса Навина, једна књига Судаца, једна књига Рутина, четири књиге Краљевства, двије књиге Љетописа, двије књиге Ездрине, једна књига Естерина, три књиге Макабејске, једна књига Јоба, једна књига Псалама, три Саломонове књиге — Изреке, Проповједник и Пјесма над пјесмама, Премудрости, дванаест пророчких књига, једна Изаијина, једна Јеремијина, једна Езекиелова и једна Даниелова.

Осим ових, препоручујемо вам да вашим младима читате књигу Премудрости многоученог Сираха.

Наших књига, то јест Новога завјета: четири Еванђеља — Матејево, Марково, Лукино и Иваново; Павлових је четрнаест Посланица; Петрове су двије Посланице; Иванове су три Посланице; Јаковљева је једна Посланица; Јудина је једна Посланица; Клеменнтове су двије посланице и заповиједи вама бискупима од мене, Клеменнта, предане у осам књига. Њих не треба пред свима читати због тајни које су у њима. И Дјела нас апостола.

Тумачење: У правилима часних Апостола заповиједа се како приличи вјерницима да живе, а на крају наводе и књиге које приличи читати. Набројене су како је горе речено.

И различити Свети Оци набрајали су књиге које треба поштовати. То су учинили јер су постојали, или још постоје, различити туђи списи лажно насловљени; други су били искварени, као и заповиједи које је изнио и предао Клемент, а које су неки зловјерници искварили и унаказили. Као такве их забрањује и Шести свеопћи сабор у другој глави правила која је предложио. Неки допуштају да се, уз књиге побројане у овом правилу, читају и друге књиге: Премудрости Саломонове, Јудита, Тобија и Откривење Ивана Богослова.