12. Поглавље: ПРАВИЛА ТРЕЋЕГ И СВЕТОГ СВЕОПЋЕГ САБОРА. СВЕТИХ ОТАЦА ОКУПЉЕНИХ У ЕФЕЗУ

Трећи свеопћи сабор био је у вријеме владавине Теодозија Малог, односно Млађег. У Ефезу се окупило двјесто светих Отаца против проклетога Несторија, који је о Кристу, Богу нашему, говорио као о обичном човјеку, проповиједајући да се Он по љубави сјединио са Сином Божјим. Зато ни Свету Дјевицу није хтио називати Богородицом, него Кристородицом. Њега су свети Оци свргли и проклели. На том је сабору изложено девет правила.

Посланица светих Отаца овога Сабора, свим правовјерним.

Свети и велики свеопћи Сабор у Ефезу сазвао се по заповиједи побожнога цара Теодозија, свим бискупима, презбитерима, ђаконима и свим људима који живе у свим областима и градовима.

Од нас, окупљених по побожном позиву, то јест по заповиједи нашега побожног цара, у ефешкој метрополији, неки се одвојише — њих мало више од тридесет — који нису имали никакве области с којом би црквено опћили, јер су неки од њих били свргнути са свећеничкога достојанства, којим би могли некоме чинити корист или штету.

То су прије свих они који су у себи носили Несторијево и Целестиново мудровање те га тада јавно показали, јер нису хтјели с нама осудити и проклети Несторија. Заједничком одлуком свети их је Сабор прогласио страним црквеној заједници и одузео им свако дјеловање, то јест свећеничку власт, којом су могли некоме наносити штету или чинити корист.

1. правило: Ако неки метрополит или бискуп остане и не дође на сабор зато што мудрује као Целестин, или жели тако мудровати, нека буде свргнут и искључен из Цркве.

2. правило: Ако неки бискуп мудрује једнако као Несторије и слаже се с њиме, нека буде свргнут.

3. правило: Ако је неки бискуп, презбитер или ђакон био лишен свећеништва од стране Несторија, нека му се свећенство врати. А тко је од њега примио свећенство, тај није свећеник.

4. правило: Ако неки из клера мудрују по учењу Целестинову или по Несторијевој херези, нека буду свргнути.

5. правило: Ако је неки клерик осуђен од својега бискупа, па га потом прими Несторије, такав је опет непотребан.

Тумачење пет наведених правила: Када су се свети Оци окупили на Сабору у Ефезу, неки су се међу метрополитима одвојили од правовјерних и мудровали по херетичким заповиједима злочестивога Несторија, бискупа Цариграда, који је вјеровао у човјека и мислио попут Жидова, те Целестина, римскога бискупа. Неки су бискупи остали и нису дошли на Сабор, нити су хтјели осудити и проклети те несвећене и безбожне бискупе, него су их чак подупирали и помагали им.

Зато је свети Сабор заповједио да се они који помажу Несторију и Целестину — то јест они који подупиру херезу и тако размишљају — свргне из чина и искључи из Цркве.

Бискупи или свећеници које су Несторије и Целестин свргнули из чина зато што су исправно мислили и вјеровали, нека опет приме свој чин. С друге стране, они које је њихов бискуп свргнуо због неких злих дјела, а Несторије или Целестин их примио и оправдао, опет нису свећеници и нека поновно буду свргнути.

6. правило: Свјетовњак који се противи Сабору нека се не причешћује, а ако је клерик, нека буде свргнут.

Тумачење: Свети Оци на Сабору у Ефезу заповједише и наредише: ако се нетко усуди одбацити или битно промијенити одлуке Сабора, ако је бискуп или клерик, нека сасвим отпадне од својега чина; а ако је свјетовњак, нека буде искључен.

7. правило: Бискуп који Никејској вјери додаје другу вјеру, ако је бискуп, стран је бискупству, а ако је свјетовњак, нека буде искључен.

Тумачење: Онај који вјери што су је саставили свети Оци окупљени у Никеји — то јест: „Вјерујем у једнога Бога...” — дода нешто друго зло, на кварење и пропаст оних који се обраћају познању истине из жидовства, хеленства или из било које херезе, ако је бискуп или клерик, нека буде прогнан из бискупије и свргнут из чина.

8. правило: Области сваке бискупије које су под њезином управом нека се чувају чисто и неизмјењиво. Ако нетко уводи оно што је противно овдје установљеном, узалуд се труди.

Тумачење: Ако бискуп од друге области нешто отме и под своју руку узме оно што испрва није било под њим — било њиву, виноград, земљу или нешто друго што отме од друге бискупије — ништа од тога нека не учини својим нити нека задржи. Нека то што прије врати бискупији под којом је раније било, јер имање сваке области треба чувати чисто и непромијењено, како лудост свјетовне власти не би под изговором свећеништва ушла у њу.

Ако нетко уведе друга правила, тај говори и бори се против заповиједи овога Сабора. Ништа неће постићи, него се узалуд труди.

Посланица овога Сабора писана у Памфилији, која је и 9. правило:

9. правило: Еустатије је требао одлучно подносити труд бискупства, као што је дужност свакога бискупа, али се одрекао подметнути леђа. Теодор је постављен на његово мјесто, а он је плакао и молио, тражећи част, иако није био оптужен. Онај који је постављен на његово мјесто и има његово јавно одрекнуће, без гријеха је.

Тумачење: Тај Еустатије био је бискуп у Памфилији, а то је аталијска област. Будући сиромашан, није био кадар управљати црквеним пословима, нити подносити бриге које су навалиле на њега, нити њима овладати. Зато се одрекао управе црквеним пословима, то јест писмено је оставио бискупију, па је умјесто њега постављен други, по имену Теодор.

Потом Еустатије дође на Ефешки сабор, клањајући се и молећи — не зато што је хтио поновно примити бискупију, јер и да ју је тражио, не би га послушали, будући да се једном већ одрекао и да је на његово мјесто други постављен — него молећи за бискупску част и опћење.

И био је оправдан од светога Сабора без икаква противљења, те се поновно поче називати бискупским именом, имати част архијерејскога пријестоља, служити и постављати презбитере и ђаконе. Али не самовласно и по својој вољи кад год хоће, него када му неки брат бискуп допусти да у његовој Цркви служи или кога постави, по његову приједлогу и ради Кристове љубави.

Из милосрђа Оци овога Сабора додадоше и ову ријеч коју казаше памфилијском сабору: „Ако о њему сада или касније промислите нешто боље, по вољи је Сабору — било да га уведете за бискупа празне Цркве која нема бискупа, било да му помогнете неким другим даром.”

Благодаћу Божјом спојисмо с претходнима и правила овога светог свеопћег Сабора који бијаше у Ефезу.