16. Поглавље: О ОНОМЕ ШТО СЕ ДОГОДИЛО У ЦАРИГРАДУ

О АГАПИЈУ И ГАВАДИЈУ, КОЈИ СУ СЕ, ЗА ЦАРЕВАЊА АРКАДИЈА, СИНА ТЕОДОЗИЈА ВЕЛИКОГА, СПОРИЛИ О ПРИЈЕСТОЉУ БИСКУПИЈЕ ГРАДА ВОСТРА.

Били су се окупили бискупи: Нектарије, бискуп Цариграда, Теофил Александријски, Флавијан Антиохијски, Јеладије, бискуп Цезареје Кападоцијске, Гелазије Цезареје Палестинске, Гргур Нисијски, Амфилохије Иконијски, Павао Хераклијски, Аравијан Анкарски, Амон Андријанополски, Валерије Тарсијски, Лукије Јерапољски, Елпидије Лаодицејски, Диоскор Ермопољски, Павао Оксејски, Проватије Вероникијски, Теодор Мопсуестијски, Виз Селеуцијски, Јепагат Марцијанополски, Геронт Клаудиополски и многи други бискупи, због многих других разлога, те изложише и ово једно правило.

1. правило: Од сада није допуштено да једнога бискупа, којему се суди због грешне кривње, свргавају ни два ни три бискупа, него пресудом већега сабора с метрополитом, као што то налажу Апостолска правила.

Тумачење: Будући да су Оци овога Сабора сазнали да је бискуп града Бостре, Гавадије, био свргнут из достојанства од двојице бискупа и да је на његово мјесто за бискупа постављен Агапије, побојаше се да такав поступак касније не постане примјер за насљедовање. Утврдише да бискупу који је оптужен за гријехе и који треба бити свргнут не смију судити само два или три бискупа, него, ако је могуће, сви обласни бискупи; а ако то није могуће, онда у крајњој мјери многи, тако да их по броју не буде мање од дванаест, као што то налаже 12. правило Сабора у Сардици.

И ово се правило придружило претходнима.