18. Поглавље: СЕДМОГ СВЕОПЋЕГ САБОРА КОЈИ СЕ ПО ДРУГИ ПУТ ОКУПИО У НИКЕЈИ. 22 правила

1. правило: Света правила светих апостола, шест свеопћих сабора, а с њима и мјесних сабора, те још и светих отаца, с љубављу прихваћамо и држимо као она која су надахнута једним те истим Светим Духом. Оне које су они проклели, проклињемо; које су они свргли, одбацујемо; које су они искључили, искључујемо; онима којима су они забранили, забрањујемо.

Тумачење: У вријеме цара Константина, унука и богомрскога Лава Копронима, и у вријеме његове мајке Ирене, која бијаше из Атене, одржан је овај Седми сабор 367 богоносних отаца, по савјету и молби Таразија, светога патријарха Цариграда. Овај је Сабор био против иконобораца, то јест против оних који су оклеветали кршћане; њих су Оци проклели, а Цркви су даровали њезину древну љепоту: да има осликане иконе, те су добро заповједили да се оне с љубављу цјеливају, а такођер и да се клања лику часнога Крижа.

Цјеливали су и потврдили правила светих и преславних апостола, правила шест свеопћих сабора, а с њима и оних који су се окупили по појединим мјестима. Оне које су они проклели, проклињу и ови. Оне које су они због некога гријеха осудили на свргнуће, и ови једнако осуђују. Оне које су они искључили, искључују. Онима којима су они изрекли забрану, и ови једнако изричу забрану, ништа не додајући нити одузимајући од онога што су изложили и заповједили свети апостоли и богоносни Оци.

2. правило: Тко жели бити бискуп, потребно је да зна Псалтир и да разумије све што чита, не површно, него и с испитивањем; такођер света правила, Свето еванђеље, апостолске књиге и цијело Божанско писмо. Ако није такав, нека се не поставља.

Тумачење: Онај који жели бити узведен на бискупски ступањ треба савршено знати Псалтир и тумачити га, како би и клерике који су под њим знао тако поучити. Нека га метрополит добро испита може ли ревно и исправно поштовати света правила, Свето еванђеље, књиге божанских апостола и цијело Божанско писмо, те може ли његов ум истраживати и разумјети оно што је написано. Јер темељ и богатство архијерејства јест, по великом Дионизију, истинско познавање Божанскога писма. Ако има такав разум, нека се постави за бискупа. Ако не познаје нити разумије, нека га се не поставља. Бог је рекао преко пророка: Ти си одбацио мој разум, и ја ћу одбацити тебе да ми не будеш служитељ.

3. правило: Сваки избор и постављање које учини свјетовна власт нека буде неважеће.

Тумачење: У многим је правилима речено да сви бискупи у области, ако је то могуће, требају судјеловати у просудби и избору онога кога треба поставити за бискупа. Ако се сви не могу окупити, нека га поставе тројица бискупа, а бискупи који нису дошли нека се сложе слањем грамата. Ако нетко буде изабран од свјетовне власти и преко ње прими неку Цркву, то јест по њиховој вољи буде постављен за бискупа, такво постављање не само да је неважеће, него онога који је на такав начин добио архијерејство излаже свргнућу и искључењу.

4. правило: Заповиједамо да бискуп ни не помишља тражити злато, сребро или нешто такво од бискупа који су под њим, или од клерика или монаха. Ако се нађе неки бискуп који због тражења злата или нечега сличнога, или због угађања својим страстима, оставља без службе или искључује некога од бискупа, клерика или монаха који су под њим, или затвара часну цркву да у њој не буде свете Божје службе, нека и сам буде подвргнут истом страдању. Врховни апостол Петар рече: Пасите стадо Божје, не под присилом и не узимајући ништа. Не ради срамотнога добитка, него од свега срца; не као да владате над паством, него као узор стаду.

Тумачење: Бискупима је свећаним правилима дано да забрањују и искључују зато да би гријехе клерика који су под њима и осталих људи исправљали духовно, али и очински. Ако неки бискупи, ослањајући се на ту власт, некога искључе или му изрекну забрану, или некоме забране службу, или затворе цркву да у њој не буде службе, због своје страствене воље или тражења злата или нечега таквога, нека такав праведно буде подвргнут истом страдању. Ако је бискуп, нека прими искључење од метрополита. Ако то чини метрополит, нека добије искључење од патријарха. Нека се његова болест окрене на његову главу, као на пријеступника Божје наредбе и апостолских заповиједи, те нека се научи не забрањивати непримјерено.

5. правило: Заповиједамо да они који се хвале како су због даривања злата прибројани црквама, и омаловажавају оне који су због врлине изабрани и без злата прибројани Цркви, требају заузети посљедње мјесто у своме чину. Ако с тиме не престану, нека добију забрану. Оне који су постављени помоћу новца треба одвојити од заједнице, као што је Петар учинио са Шимуном врачаром.

Тумачење: Потребно је имати најчаснију ријеч и врлину. Ако се нађу неки који имају обоје, такве без дара у злату приличи учинити клерицима Цркве, и нека их не посрамљују они који су прибројани Цркви због некога дара; штовише, нека буду похваљени јер су због врлинскога живота изабрани од Духа Светога. Ако се неки хвале таквим безаконим даром и лукавим обичајем, који их удаљује од Бога и од свакога свећенства, те бестидним устима и непокривеним лицем почну посрамљивати оне који су без мита прибројани црквеном клеру, такви нека добију посљедње мјесто у своме чину. Ако их и након тога наставе понижавати, нека се исправе кад приме забрану. И овако додајемо о онима који се уводе у клер: они који су за мито постављени за бискупе, презбитере или ђаконе нека буду свргнути, као и бискупи који су их поставили.

6. правило: Будући да је немогуће да се, према древној заповиједи, сабор одржава двапут годишње, нека буде једном, по заповиједи Шестога сабора. Властелин који то забрањује нека буде искључен, а немарни бискуп нека добије забрану. Ако метрополит у вријеме сабора узме за себе нешто од бискупа, нека се од њега тражи четвероструко.

Тумачење: И овај Сабор утврђује да једном годишње буде сабор у свакој области. Ако се догоди да властелин те земље забрањује бискупима да се окупе на сабор који се одржава ради канонских и еванђеоских питања, такав се искључује. Метрополит који је немаран у одржавању сабора, осим због неке невоље и нужде, по правилима треба добити забрану. Такођер се заповиједа да метрополит нема право узети ишта од онога што бискупи донесу са собом, било животињу, то јест коња, магарца или што друго. Ако буде откривен да је нешто узео од њих, треба вратити четвероструко.

7. правило: Нека се, уз уобичајене молитве, полажу моћи светих мученика у цркве које су без њих биле посвећене. Тко врши посвећење без моћи, нека се свргне као пријеступник црквене предаје.

Тумачење: Цркве које су прије овога Сабора биле саграђене без уобичајене молитве коју врши бискуп и без полагања моћи светих мученика, Сабор је заповједио да се у њих ставе моћи светих и да бискуп учини уобичајену молитву. Ако неки од бискупа послије овога Сабора посвете цркву без светих моћи, овим су Сабором осуђени на свргнуће као пријеступници црквене предаје.

8. правило: Жидова не приличи примати у заједницу, ни на молитву, ни у цркву, ако се не покаже да се истински, из свега срца, обраћа нашој правој вјери.

Ово је правило разумљиво.

9. правило: Ако се испостави да неки бискуп, презбитер, ђакон или било тко из свећеничкога чина скрива херетичке књиге које су они написали против светих икона, свећеници нека буду свргнути. Ако то чине свјетовњаци или монаси, нека буду искључени.

Ово је правило разумљиво.

10. правило: Ако клерик остави своју земљу и оде у другу земљу без допуштења свога бискупа и бискупа Цариграда, нека не буде примљен ни у дом ни у цркву. Тко то чини и у томе остаје, нека буде свргнут. Ако оно што смо рекли чини са знањем споменутих особа, нека не прихваћа свјетовне послове. Ако их прихвати, нека их напусти. Ако то не учини, нека се свргне.

Тумачење: Туђега клерика који је дошао у Цариград без допуштења свога бискупа и патријарха Цариграда не приличи примати ни у какав дом ни у цркву. Ако га нетко прими без знања споменутих, и он ондје пребива не желећи се вратити у своју земљу, нека буде свргнут. Ако нетко са знањем споменутих уђе у дом некога бољара овога Богом чуванога града, не приличи му да буде управитељ, старјешина или клерик, него да му буде слуга који поучава дјецу. Ако се прихвати прије споменутих послова, нека или престане или буде свргнут.

11. правило: Метрополиту који одбија поставити економа у метрополији нека га постави патријарх. Бискупу који одбија нека га постави метрополит, према заповиједи Сабора у Калцедону. Тако нека буде и у самостанима.

Тумачење: У свакој цркви приличи да постоји економ из тамошњега клера, који ће тамошњом црквеном имовином, по заповиједи бискупа, моћи управљати, као што заповиједа и 26. правило Сабора у Калцедону. Ако неки бискуп не жели поставити економа, желећи то сам чинити, тада нека патријарх у метрополији постави економа, а у бискупији метрополит. Такођер и у самостанима који немају економа нека их поставе бискупи.

12. правило: По заповиједи светих апостола, оно што бискуп или игуман прода од црквене или самостанске имовине нека није важеће, а бискуп или игуман који то чини нека се истјера.

Тумачење: Црквену имовину, или посуду, или завјесу, или нешто од других ствари, или од животиња, или од чега другога, не доликује продавати или поклањати бискупу или игуману. Непокретну имовину, то јест села, њиве или винограде од којих нема прихода, него Цркви наносе штету, ни то не треба продавати властелинима тога мјеста, него клерицима или онима који обрађују земљу, то јест сељанима који ору земљу. Тко преступа заповијед, ако је бискуп, нека се изгна из бискупије, а ако је игуман, нека се изгна из самостана, јер лако расипа оно што није скупио.

13. правило: Они који су бискупије или самостане учинили обичним домовима, ако их не врате бискупима или игуманима, и ако не врате ствари које су њихове у бискупијама или самостанима, то нека није важеће; свећеници који су то чинили нека се свргне, а свјетовни људи или монаси нека буду искључени.

Тумачење: Ако не приличи продавати или поклањати црквено имање, колико више не доликује саме цркве и самостане отимати и чинити их свјетовним пребивалиштима. Ако они који их држе пожеле вратити их и уредити по древној намјени, добро чине. Ако пак неће, они који су у свећеничком чину нека буду свргнути, јер дом Божји претварају у дом трговине.

14. правило: Они који нису постављени од бискупа нека не читају нити пјевају с амбона. Ово нека се односи и на монахе. Игуман који има постављење од бискупа нека само у своме самостану поставља читаче. Читаче поставља и сеоски бискуп.

Тумачење: Ако нетко има и монашки постриг, али од бискупа није примио постављење, нека на окупљању с амбона не чита свете Божје књиге. Нека то не чине ни монаси. Игуманима, ако су презбитери и ако су постављењем од бискупа примили старјешинство у самостанима, дано је овлаштење да само у својим самостанима постављају читаче. И сеоски бискупи нека постављају читаче, како прописује 10. правило Сабора у Антиохији. Они постављају и подђаконе и заклињаче, иако им Базилије Велики не допушта да без његове сугласности икога примају у црквену службу, будући да се они, због немара и лијености, нису потрудили око избора таквих.

15. правило: У Цариграду нека се клерик не поставља у двије цркве. То је допуштено изван града због мањка клерика.

Тумачење: Слуга не може служити двојици господара, јер ће или једнога мрзити, а другога љубити, по ријечи Господњој, или ће једноме служити, а за другога не марити. Зато овај Сабор одбацује оно што се у црквеним стварима чини због сувишнога добитка као страно Богу, и не допушта да у Цариграду, гдје има мноштво свећеника, један клерик буде прибројан двјема црквама, него да пребива у једној цркви. Ако му за животне потребе није довољно оно што му даје црква, тада заповиједамо да се бави неким другим занатом и од њега зарађује за тјелесне потребе. Тако је чинио и апостол Павао, као што сам каже: Потребама мојим и оних са мном послужиле су ове руке.

16. правило: Бискупи, презбитери или ђакони који се украшавају свијетлим ризама или се помазују миром, то јест угодним мирисима, нека се исправе преставши с тиме. Ако остану у томе, нека приме забрану.

Ово је разумљиво.

17. правило: Свјетовњак или монах који жели подићи самостан, ако има све што му је потребно да га доврши, нека започне дјело и доврши га до краја. Ако нема довољно да га заврши, нека му бискуп те области забрани градити.

Ово је разумљиво.

18. правило: Не приличи да жене обитавају у бискупијама или у самостанима. Ако нетко то чини, нека добије забрану, а ако остане у томе, нека се свргне. А ако негдје дође бискуп или игуман, ниједна жена не треба служити нити се појављивати, него нека се склони док они не оду.

Тумачење: По ријечима божанскога апостола, нама приличи да не будемо на спотицање ни онима који су вани. Стога жене не требају живјети у бискупијама или у мушким самостанима. Ако се неки бискуп или игуман дрзне имати ропкињу или слободну жену у бискупији, или игуман у самостану ради неких послова, Оци заповиједају да се таквоме запријети. Ако их након упозорења не удаљи, него их остави да и даље живе у бискупији или у самостану, заповиједају да се свргне. Ако у село које је под бискупијом или припада самостану дође бискуп или игуман, а ондје се затекну жене, оне нека не послужују док ондје бораве бискуп или игуман, него нека се сакрију на друго посебно мјесто док они одатле не оду, како не би било никаква сумњичења.

19. правило: Они који ради злата примају онога који приступа у свећенички чин или монашки живот — такав бискуп, игуман или било тко из свећеничкога чина нека или престане с тиме или буде свргнут. Ако то чини игуманија, нека се истјера из самостана и преда у други самостан на послушност. Исто нека буде и с игуманом ако није презбитер. Имовина коју су придошлице донијеле нека остане самостану ако и оне саме остану, или чак ако и оду, али не игумановом кривицом.

Тумачење: Они који траже злато од оних који улазе у свећенички чин или у монашки живот, ако су бискупи, игумани или било којега свећеничког чина, нека или престану то чинити, а ако неће, нека буду свргнути. Ако игуманија то чини и тражи злато од оних које долазе да би се постригле, нека се истјера из самостана и нека буде предана у други самостан на послушност. Тако нека се и игуман истјера, ако није презбитер, и нека у другом самостану подноси послушност. Ако јест презбитер, довољна му је осуда свргнуће. Ако неки својом вољом за себе или за своју дјецу донесу имовину или нешто друго у самостан и то посвете Богу, то треба остати у самостану, сугласно њихову обећању, без обзира остају ли ондје они који су то принијели да трпе или излазе из самостана, осим ако оду због игуманове кривице.

20. правило: Нека не буде двојних самостана, и нека монаси не живе заједно с монахињама, и нека не разговарају насамо. Ако неки мушкарац нешто донесе некој монахињи, нека стојећи изван преда. Ако нетко жели видјети рођакињу, нека је види у присутности игуманије.

Тумачење: Оци су поставили сваку заштиту да се никакав гријех не прилијепи уз монашки живот, те су заповједили монасима и монахињама да не живе у истом самостану, нити да заједно једу, нити да разговарају насамо. Ако би нетко хтио видјети своју рођакињу монахињу, с њом треба разговарати у присутности игуманије. Ако монах из мушкога самостана донесе монахињама нешто нужно потребно, нека то преда игуманији изван самостана.

21. правило: Монаху или монахињи не приличи остављати свој самостан и бити примљен у други. Ако негдје иду у самостан, нека их угосте, али нека не буду примљени без допуштења свога игумана.

Тумачење: Ово правило допушта да се прими и угости монахиња која је дошла у други самостан, да у нужди не би отишла преспавати код свјетовних људи, али не допушта да је се прихвати и приброји сестрама без допуштења њезине игуманије.

22. правило: Свјетовним људима није зазорно јести заједно са женама, али монаху не приличи да сам једе с њима, осим каткада с богобојазним и побожним мушкарцима и женама. Монах или свећеник на путу, ако нема што му је потребно, нека обитава у гостионици.

Тумачење: Са захваљивањем и са страхом Божјим, а не ради блудних или сотонских пјесама, свјетовни мужеви са женама могу без гријеха јести. Онима који шутљиво проводе живот осамљено, који су се завјетовали Богу на осамљеност и тиховање, никако не приличи да сами једу са женама. Ако негдје желе јести с богобојазним мушкарцима и женама, не забрањује им се, како би и то благовање било на духовно исправљање.

Ако је монах или свећеник на путу, а не носи што му је потребно, због настале потребе допуштено му је боравити у гостионици или у дому.

Завршена су, у Господину, правила и овога светог Седмог свеопћег сабора.