32. Поглавље: Из бесједа светог Гргура Богослова о истим тим књигама

Прво је Постанак, потом Излазак, па Левитска, затим Бројеви и онда Поновљени закони.

Онда Исус Навин, Суци, Рута као осма књига.

Девета и десета књига јесу Краљевства и Љетопис. Након ових слиједи Езра.

У стиховима је пет књига, од којих је прва Јоб, па Давид, па три Саломонове: Проповједник, Пјесма над пјесмама и Мудре изреке. И Плач је такођер пророчкога духа.

У једној је дванаест списа: Хошеа, Амос, Михеј трећи, с њима и Јоел, потом Јона и Обадија, Нахум, Хабакук и Сефанија, Хагај, и потом Захарија и Малахија.

Прва и друга Изаијина, па Јеремија, позван у младости. Потом Езекиел и Даниел, као милост.

Старога Завјета поставих двадесет и двије књиге.

Овдје ћу набројити књиге Новога Завјета.

Матеј написа Хебрејима чудеса Кристова, Марко Италији, Лука Ахаји, а свима Иван, велики проповједник, небески путник. Потом Дјела премудрих Апостола.

Четрнаест је Павлових, а седам је Католичких посланица, од чега, опет, једна Јаковљева, двије Петрове, три Иванове и седма је Јудина.

Све то овдје имаш. Оне које су изван наведених нису наше.

Од светог Амфилохија Селевку, о тим књигама

Књиге Старога Завјета:

Постанак, потом Излазак, а у средини Левитска. Након њих Бројеви и Поновљени закони. Овима придодај и књигу Исуса Навина, и Суце, и потом Руту, и четири Краљевства, и двије књиге Љетописа.

Њима додај прву и другу књигу Езрину.

Пет је књига у стиховима: Јоба, овјенчанога подвизима различитих страдања, и књига Псалама, као непролазно исцјељење души. Спомени и Мудре изреке премудрога Саломона, Проповједника и Пјесму над пјесмама.

Овима придодај дванаест пророка: прво Хошеу, друго Амоса, Михеја и Јоела, Обадију и Тобију. Јону, који је слика тродневнога страдања, за њима Нахума, и Хабакука као деветога. Сефанију, Хагаја и Захарију, и двоименога анђела Малахију.

С њима знај и четири пророка: смјелога и великога Изаију, скрушенога и тајнопознаватеља Јеремију, Езекиела, и посљедњега, Даниела.

Овим књигама неки придодају и Естеру.

Погледајмо књиге Новога Завјета.

Само четири еванђелиста прихваћамо: Матеја, потом Марка, и Луку као трећега. Додај и Ивана, названога сином грома, јер је сличан грому, који веома разгласи Бога Ријеч. Оно је по годинама настанка четврто, али прво по узвишености заповиједи.

Прихвати и другу Лукину књигу.

Овима придодај списе премудрога Павла, изабраника, који је Црквама писао посланице, два пута по седам њих: Римљанима једну, њу треба сјединити с двије Коринћанима, Галаћанима, Ефежанима, с њима и Филипљанима, Колошанима и двије Солуњанима. Двије Тимотеју, па Титу и Филемону, свакому по једну. Једну је написао и Хебрејима.

Остало су Католичке посланице. Неки сматрају да их је седам, други да су само три. Треба, кажу, прихватити једну Јаковљеву, једну Петрову и једну Иванову. Неки уз ове три прихваћају и двије Петрове, и Јудину као седму.

Иваново Откривење неки прихваћају, а већина га држи страним.

Нека ово буде непреварљиво правило богонадахнутога Писма.