39. Поглавље: ИЗ ПОСЛАНИЦЕ САБОРА, У ЦАРИГРАДУ, МАРТИРИЈУ БИСКУПУ АНТИОХИЈСКОМ, О ТОМЕ КАКО ТРЕБА ПРИМАТИ КРИВОВЈЕРНИКЕ, КОЈИ ПРИСТУПАЈУ КАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ

Аријевце, македонијанце и новацијане, који себе називају чистима и најчишћима, те четрнаестнике, тј. квартодецимане, и аполинаријевце треба примати након што писмено одбаце своју херезу и прокуну њу и сваку другу херезу која не научава као Католичка Црква. Најприје их помазујемо светим миром. Помазујући им чело, носнице, уши, прса и сва осјетила, говоримо: „Печат дара Духа Светога.” Потом се, као и марљиви свјетовњаци, постављају у достојанство које су прије имали, било као презбитери, било као ђакони или у неку другу службу.

Еуномијанце, који се крштавају једним урањањем, примамо као хелене. Првога дана чинимо их кршћанима, другога дана оглашенима, а трећега дана над њима вршимо заклињање, пушући три пута у њихово лице и уши. Затим их поучавамо и заповиједамо им да кроз дуље вријеме бораве у цркви слушајући Божанско Писмо, а потом их крштавамо.