48. Поглавље: ИЗБОР ИЗ ЗАКОНА БОГОМ ДАНОГ ИЗРАЕЛЦИМА ПРЕКО МОЈСИЈА

48. Поглавље: ИЗБОР ИЗ ЗАКОНА БОГОМ ДАНОГ ИЗРАЕЛЦИМА ПРЕКО МОЈСИЈА

1. О суду и правди

Не слушај ријечи безумнога. Не пристај уз неправедне да свједочиш против праведнога. Не удружуј се у чињењу зла. Не приклањај се већини како би, слиједећи мноштво, искривио суд. Не показуј пристраност према сиромаху на суду. Не изврћи правду сиромаху када му се суди. Клони се сваке неправедне ријечи. Не убиј недужнога и праведнога. Не оправдавај безаконика. Не примај мита, јер мито засљепљује очи разборитих и изврће ријечи праведника. Не чини неправду у суђењу. Не гледај с пријезиром на сиромаха нити се диви богаташу. Праведно суди своме ближњему. Не говори лажно својим језиком и не пролијевај крв свога ближњега. Ја сам Господин, Бог твој.

2. О десет заповиједи написаних на каменим плочама

Ја сам Господин, Бог твој, који те извео из земље египатске, из дома ропства. Немој имати других богова осим Мене.

Не прави себи идола нити икаква лика онога што је горе на небу, доље на земљи или у водама под земљом. Не клањај им се нити им служи.

Не узимај узалуд име Господина, Бога свога, јер Господин неће оставити без казне онога који узалуд узима Његово име.

Спомени се дана одмора да га светкујеш. Шест дана ради и обави све своје послове, а седми је дан одмор Господину, Богу твоме. Тада немој радити никакав посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни вол твој, ни магарац твој, ни странац који борави код тебе.

Поштуј оца свога и мајку своју да ти буде добро и да дуго живиш на земљи.

Не убиј.

Не чини прељуба.

Не кради.

Не свједочи лажно против свога ближњега.

Не пожели жену свога ближњега, ни његову њиву, ни његову слушкињу, ни његова слугу, ни његова магарца, нити било коју његову животињу, нити ишта што припада твоме ближњему.

3. О хули (Левитска)

Рече Господин Мојсију говорећи: „Иди и реци синовима Израеловим: 'Тко хули на свога Бога, носи свој гријех. Тко погрди име Господње, нека се казни смрћу; нека га сав народ каменује. Било да је дошљак или домородац, ако похули на име Господње, нека буде погубљен.'“

4. О поштовању сиједих стараца (Левитска)

Пред сиједом главом устани, поштуј лице старијега и бој се Бога свога. Ја сам Господин, Бог твој.

5. О томе да се не осуђују родитељи за дјецу, ни дјеца за родитеље (Поновљени закони)

Неће отац умријети због дјетета, нити ће дјеца умријети због родитеља. Сваки ће умријети због властитога гријеха.

6. О онима који злостављају оца и мајку (Левитска)

Ако који човјек злоставља оца свога, нека се казни смрћу.

(Излазак)

Онај који удари оца свога или мајку своју, нека буде погубљен.

7. О томе да се сиромаху и свакоме тко ради за најам не ускраћује плаћа (Поновљени закони)

Нека код тебе не преноћи плаћа најамника до јутра. Не ускраћуј плаћу сиромаху, своме брату ни дошљаку који оскудијева у твоме граду. Исплати му плаћу истога дана, прије него што сунце зађе, јер је сиромах и у њу полаже своју наду. Да не завапи Господину против тебе и да ти се то не урачуна у гријех.

8. О томе да се не тлаче удовице и сирочад (Левитска)

Не чините зла удовицама и сирочади. Ако их злобно уцвилите те они завапе к Мени, Ја ћу чути њихов вапај. Разгњевит ћу се у својем гњеву и погубит ћу вас мачем, па ће ваше жене постати удовице, а ваша дјеца сирочад.

9. О мјерама и праведном рачуну (Левитска)

Не чините против закона својим посудама, мјерама ни утезима. Нека ваше посуде буду исправне, а мјере праведне.

10. О насљедницима (Књига Бројева)

Рече Господин Мојсију: „Синовима Израеловим реци: Ако човјек умре, а нема сина, нека његово насљедство припадне његовој кћери. Ако нема кћери, нека се насљедство даде његовој браћи. Ако нема браће, нека припадне браћи његова оца. Ако нема ни браће његова оца, нека се насљедство даде његову најближем сроднику, да оно што је његово остане у његову роду.

11. О зајму и камати (Излазак)

Ако посудиш свој новац своме брату који је сиромашнији од тебе, немој га притискати нити му зарачунавати камату. Ако узмеш као залог одјећу свога ближњега, врати му је прије заласка сунца. Можда му је то једина одјећа, једина хаљина којом покрива своју голотињу. У чему ће лећи на починак? Ако завапи Мени, услишат ћу га, јер сам милостив.

12. О залогу и накнади штете (Излазак)

Ако нетко преда своме ближњему сребро или посуђе на чување, па то буде украдено из његове куће, ако се пронађе лопов, нека врати двоструко. Ако се лопов не пронађе, нека се господар куће закуне пред Богом да није пријеваром присвојио залог свога ближњега. Што се тиче сваке оптужбе, било да је ријеч о телету, магарцу, овци, одјећи или било којој другој ствари око које постоји спор, пред Богом ће се одржати суд обојици. Ако се покаже да овај није одговоран за нестанак залога свога ближњега, нека га власник прихвати као недужна и нека га више не испитује.

13. О онима који примају на чување стоку (Излазак)

Ако нетко преда своме ближњему магарца, јунца, овцу или било коју другу животињу на чување, па се она озлиједи, угине или буде отета, а нитко не зна што се догодило, нека међу њима буде заклетва пред Богом да чувар није пријеваром присвојио животињу свога ближњега. Тада нека га власник животиње прихвати као недужна и нека не тражи накнаду. Ако је животиња украдена од онога који ју је чувао, власник нека од њега тражи накнаду. Ако су је растргале звијери, нека се власнику покажу остаци животиње и нека га више не испитује.

14. О посуђеној животињи која се озлиједи или угине (Излазак)

Ако је нетко посудио од свога ближњега неку животињу, па се она озлиједи, угине или буде отета, а њезин власник није био уз њу, нека надокнади штету. Ако је власник био уз животињу, нека не надокнађује штету. Ако је животиња била унајмљена, нека најамнина буде накнада.

15. О лоповима (Излазак)

Ако нетко украде јунца или овцу и закоље је или прода, нека врати пет јунаца за једнога јунца и четири овце за једну овцу. Ако се лопов затекне при провали па буде рањен и умре, то се неће сматрати убојством. Али ако се то догоди усред бијела дана, онај који га убије бит ће крив за убојство. Ако лопов нема чиме надокнадити штету, нека буде продан како би се штета намирила. Ако се код њега пронађе нешто од украденога, било јунац, магарац или овца, нека врати двоструко.

16. О онима који отимају слободне људе (Излазак)

Ако нетко отме некога од синова Израелових, силом га прода, а касније буде пронађен, нека се казни смрћу.

(Поновљени закони)

Ако се ухвати човјек који је отео некога од своје браће, силом га продао или држао у ропству, нека такав отмичар умре.

17. О томе да се слободан човјек не држи као роб (Левитска)

Ако се твој брат због сиромаштва прода теби, немој од њега захтијевати да ради као роб, него нека буде код тебе као најамник или дошљак. Када дође година у којој одлазе најамници и радници који су ти служили, отпусти и тога брата. Нека се са својом дјецом врати у свој родни крај и на очевину. Нека се не продаје као роб и не поступај с њиме окрутно, него се бој Бога свога.

18. О онима чија стока попасе туђе њиве или винограде (Излазак)

Ако нечија стока попасе туђу њиву или виноград, јер је била пуштена да пасе на туђем земљишту, нека њезин власник надокнади власнику њиве онолико жита колико је стока попасла. Ако је уништена цијела њива или виноград, нека умјесто тога даде своју најбољу њиву или најбољи виноград.

19. О онима који ископају јаму и не покрију је (Излазак)

Ако нетко отвори или ископа јаму и остави је непокривену, па у њу упадне јунац или магарац, власник јаме нека надокнади штету власнику животиње, а угинула животиња нека припадне њему.

20. О онима који изазову пожар (Излазак)

Ако се ватра прошири, захвати трње и спали стогове, жито на пољу или усјеве, нека штету надокнади онај који је запалио ватру.

21. О јунцу који прободе човјека или вола (Излазак)

Ако јунац прободе мушкарца или жену те они умру, нека се јунац каменује, а његово се месо не смије јести. Власник јунца неће бити крив. Али ако је јунац и прије био познат по томе да боде, те је његов власник био упозорен прије два или три дана, а није га чувао нити уклонио, па јунац усмрти човјека или жену, нека се јунац каменује, а и његов власник нека се погуби. Ако му се одреди откупнина, нека плати онолико колико му буде одређено како би откупио свој живот. Ако јунац прободе нечијега сина или кћер, нека се поступи по истом правилу. Ако пак прободе роба или робињу, нека њиховом господару исплати тридесет сребрних дидрахми, а јунац нека се каменује. Ако нечији вол прободе вола ближњему и угине, онда нека продају живог, здравог вола и подијеле новац од њега, а и угинулог вола нека подијеле. Ако је вол већ био познат као опасан и раније, прије два или три дана, и његов власник је био на то упозорен, а није га заклао или држао под надзором, нека надокнади вола за вола, а угинули нека остане њему.

22. (О сужњи) – Поновљени закон

Кад кренеш у рат против својих непријатеља и Господин их преда у твоје руке, па заробиш њихов плијен, и међу заробљенима угледаш лијепу жену, и она ти се свиди те је пожелиш узети себи за жену, онда је одведи у своју кућу. Нека обрије главу и подреже нокте, нека скине хаљину у којој је била заробљена, нека остане у твојој кући и плаче за својим оцем и мајком цијели мјесец дана; и након тога можеш доћи к њој и бити јој муж, и она ће ти бити жена.

Ако се догоди да ти више није по вољи, пусти је да иде слободно; не смијеш је продати за новац нити је злостављати, јер си је понизио.

23. О онима који клевећу и одбацују своју жену (Поновљени закон)

Ако нетко узме жену и живи с њом, па му она касније омрзне, те из злобе против ње прошири лош глас говорећи: “Узео сам ову жену, али кад сам јој приступио, нашао сам да није била дјевица”, тада нека отац и мајка дјевојке узму доказе њезина дјевичанства и донесу их пред старјешине на градска врата.

И нека отац дјевојке каже пред старјешинама: “Дао сам своју кћер овом човјеку за жену, а он је замрзио и сада шири лош глас о њој говорећи да није нашао у њој дјевичанство. Ево доказа дјевичанства моје кћери.” И нека покажу доказ пред старјешинама града.

Тада ће старјешине казнити тог човјека и натјерати га да плати глобу оцу дјевојке, јер је изнио лажну оптужбу, и она ће и даље остати његова жена; не смије је отпустити док је жив.

Али ако се покаже да у дјевојке заиста нема доказа дјевичанства, нека је изведу пред врата куће њезина оца, и становници њезина града нека је заспу камењем и она нека умре, јер је учинила срамоту у Израелу, блудом у кући свога оца.

24. О жени која у тучи ухвати мушкарца за мошњице (Поновљени закони) Ако се потуку људи, човјек са својим братом, па дође жена једнога од њих да избави свога мужа из руку онога који га туче, и пружи руку те га ухвати за мошњице, одсијеци јој руку, нека ти око не пожали.

25. О онима који обешчашћују дјевојке (Излазак) Ако нетко превари дјевојку која није заручена и спава с њом, нека је узме за своју жену уз дар (мираз). Ако јој отац не жели дати кћер, нека му исплати онолико сребра колико се даје као мираз дјевојци.

26. (Излазак) Ако је млада дјевојка заручена за мужа, и неки човјек је у граду затекне и спава с њом, нека се обоје изведу пред врата града и нека их каменују до смрти: дјевојку зато што није викала, а човјека зато што је осрамотио жену ближњега свога. Уклоните зло из своје средине. Ако је човјек у пољу срео заручену дјевојку и на силу спавао с њом, убијте само човјека, а дјевојци не чините ништа, јер на њој нема смртнога гријеха. Као што човјек устане против свога ближњега и убије га, тако је и ово. Јер ју је нашао у пољу, и заручена дјевојка је викала, али није било никога да јој помогне.

27. О прељубницима (Левитски законик) Ако човјек учини прељуб са женом другога или са женом свога ближњега, нека се погубе смрћу и прељубник и прељубница.

28. О жени која побаци дијете због ударца у тучи (Излазак) Ако се двојица мушкараца у тучи ударе и погоде трудну жену те она побаци нерођено дијете, нека се плати одштета колико затражи њезин муж. Ако је дијете већ обликовано, нека се да живот за живот.

28. О кћери свећеника која учини блуд (Левитски законик) Ако се кћи свећеника оскврне и блудом осрамоти свога оца, нека се спали на огњу као она која скрнави.

29. О жени која чини блуд са животињом (Левитски законик) Ако жена приступи животињи да би с њом имала однос, нека се погубе и жена и животиња.

30. О родоскрнављењу с мајком (Левитски законик) Ниједан човјек нека не приступа својим ближњима по тијелу и не открива њихову срамоту. Ја сам Господин. Срамоту свога оца и срамоту своје мајке не откривај — она ти је мајка.

31. О онима који гријеше са својом маћехом (Левитски законик) Ако нетко спава са женом свога оца, нека обоје умру, јер је открио срамоту свога оца.

32. О онима који чине гријех са својом кћери или унуком (Левитски законик) Срамоту кћери свога сина или кћери своје не откривај.

33. О онима који чине гријех са својом сестром (Левитски законик) Ако нетко узме своју сестру, по оцу или по мајци, и открије њезину срамоту, и она његову, то је срамота. Нека се истријебе из свога народа.

34. О онима који чине гријех са тетком (Левитски законик) Не откривај срамоту сестре свога оца нити сестре своје мајке. Тко то учини, носит ће свој гријех.

35. О онима који чине гријех са снахом (Левитски законик) Ако нетко спава са својом снахом, нека обоје умру, јер су учинили безбожност.

36. О онима који узимају жену свога брата (Левитски законик) Ако нетко узме жену свога брата, чини нечистоћу. Открије срамоту свога брата. Нека умру без потомства.

37. О онима који узимају кћер своје жене (Левитски законик) Ако нетко узме жену и њезину кћер, то је безакоње. Огњем нека се спале и он и она.

38. О онима који чине гријех с кћери маћехе своје (Левитски законик) Не откривај срамоту кћери жене свога оца — она ти је сестра по оцу.

39. О онима који узимају двије сестре (Левитски законик) Не узимај уз своју жену и њезину сестру, да не буде љубоморна. Не откривај њихову срамоту док обје живе.

40. О онима који чине гријех са стрином (Левитски законик) Не откривај срамоту брата свога оца и не иди његовој жени — твој је рођак.

41. О осталом сродству (Левитска)

Тко спава са својом рођакињом, открио је срамоту свога рода. Обоје ће понијети своју кривњу. Смрћу нека умру.

42. О онима који чине блуд са животињама (Левитска)

Тко год би спавао са животињом, нека смрћу умре. И још, онај који би довео у своју постељу четвероножну животињу, нека смрћу умре и он и животиња.

43. О онима који чине блуд с мушкарцем (Излазак)

Ако нетко легне с мушкарцем као са женом, учинио је гнусобу. Обојица нека умру.

44. О онима који туку или убију свога роба (Излазак)

Ако нетко удари штапом свога роба или ропкињу тако да умру под његовом руком, нека буде кажњен. Ако преживи дан или два, нека не буде крив, јер је његово власништво.

45. О онима који ударе ближњега (Излазак)

Ако се потуку два човјека па један удари другога каменом или шаком, и овај умре, али ако се касније опорави и устане из постеље те изађе уз помоћ штапа, нека не буде крив онај који га је ударио. Ипак нека му надокнади трошкове лијечења и губитак зараде.

46. О намјерном и ненамјерном убојству (Излазак)

Ако нетко удари човјека и он умре, а није га хтио убити него му га је Бог дао у руке, одредит ће му се мјесто камо може побјећи убојица. Ако нетко устане на ближњега с намјером да га убије, па побјегне к жртвенику, не смије бити поштеђен — нека се погуби.

47. О убојству човјека и животиње (Левитска)

Ако нетко убије човјека, нека и он буде погубљен. Ако нетко убије животињу, нека надокнади другу умјесто ње. Ако нетко нанесе рану ближњему, нека му се учини исто онако како је он учинио.

48. О свједоцима и презирању свједочанства (Бројеви)

Ако је нетко убијен, свједоци нека устану против убојице, али један свједок није довољан за осуду на смрт. Такав неће добити опрост за душу коју је узео, него заслужује смрт. Убојица нека бјежи у град уточишта да би остао жив на земљи.

49. О свједоцима и лажним свједоцима (Поновљени закони)

На темељу два или три свједока нека умре онај који треба умријети, али на темељу једног свједока нека се не погубљује. Свједоци нека први дигну руку на оптуженога, а потом и сав народ. Избаците зло из себе.

Ако устане лажни свједок против некога да га оклевета, нека се оба човјека појаве пред Богом, пред свећеницима и суцима, и нека суци добро испитају је ли свједок лажно свједочио. Ако јест, учините му исто што је он намјеравао другоме. Избаците зло из себе.

50. О онима који врачају, гатарају и бајају (Левитска)

Не обраћајте се онима који врачају из утробе, ни гатарима ни бајалицама. Не приљубљујте се уз њих да се не оскврните. Ја сам Господин, Бог ваш. Тко се обраћа врачарима, гатарима и бајалицама, отпао је и чини прељуб (невјеру према Богу). Окренут ћу лице своје против такве душе и истријебит ћу је из његова народа. И мушкарац и жена који се обрате таквима нека се погубе каменовањем, јер су криви.

Крај заповиједи Божјих