49. Поглавље: ПОСЛАНИЦА НИКИТЕ, МОНАХА И ПРЕЗБИТЕРА САМОСТАНА СТУДИТСКОГ, ЗВАНОГ СТИТАТ, ЛАТИНИМА О БЕСКВАСНИМ КРУХОВИМА.

Ако си разуман, говори мудрост, одговори ближњему и не задржавај ријеч кад јој је вријеме. И Петар, старјешина врховних апостола, тако заповиједа говорећи: будите спремни у свако доба одговорити онима који вас питају.

Да се и ми, дакле, не покажемо као без разума и без доброг одговора Римљанима који су сада дошли к нама са благовјерним оцем и братом Базилијем, бившим игуманом тамошњег самостана светог Бенедикта, са светим монасима и богољубивим бискупом барским, који су затражили наше мишљење о неким питањима Цркве њихове бискупије: о бесквасним круховима, о суботњем посту, о свећеничком браку и о служењу Свете службе у све дане тијеком Часног поста. Сада ћу им одговорити, по дару Светога Духа одозго, овако почевши:

Римљањи, који сте к нама дошли и који у нашим градовима боравите, знајте да вама као вјернима и од Криста позванима не доликује држати се никаквих жидовских обичаја некадашње добре левитске службе, одбачене од Бога прије доласка Ријечи. Као што вичу и они који су против њих јасно пророковали, никакве заједнице нема између вас, синова свјетлости и дана, ослобођених од сјена закона, и оних који још сједе у тами и сјени смртној; нити вам доликује слиједити Жидове.

А вама који то чините, који једете њихове бесквасне крухове и постите суботе, доликује да то чините у цијелости и да чувате сав закон жидовски те робујете његовим заповиједима, али то нама, ослобођенима, не доликује. Ако се, дакле, још увијек причешћујете бесквасним крухом, о Римљани, и ако сте још увијек под сјеном закона, не причешћујете се Божјом живом Ријечју, и нама вјернима – свакодневном и истобитном Жртвом, као што научисте молити за крух наш свагдањи одозго.

Што је то свагдањи крух, ако не нама истобитни? Ниједан други крух није нам истобитан осим тијела кристова, јер нам је истобитно постало по његову утјеловљењу у тијелу.

Ако наша мјешавина (природа) садржи душу, а Ријеч се у њу обукла, ви онда не једете свагдањи и нама истобитни крух, причешћујући се бесквасним круховима. Бесквасни крухови су видљиво беживотни, као и сама природа ствари, јасније речено. Када се претходно дода мало квасца и умијеша у брашно, па се сједини с њим, настане једно тијесто, и неком животном силом се загрије, чини да се покреће као живо. Није као бесквасно фаризејско тијесто, које нити је било, нити ће бити, од којега нам је Крист заповједио да бјежимо.

Ми постајемо дионици Божје природе, којом се и причешћујемо имајући заједништво с Кристом, као што и Петар врховни апостол рече: “Милост и мир нека вам се умноже спознајом Бога Исуса Криста, Господина нашега.” И мало касније: “Да по њима постанете судионици божанске природе”, а не бесквасног тијеста богоубојица.

А о Божјој природи, тко други је то рекао него Господин? Бесквасно је и мртво тијесто жидовско које ви приносите Богу на жртву, и још га једете као нешто што је истог облика живом Тијелу Господњем. Какву заједницу имате с Кристом, као што је већ речено, једући мртво и бесквасно тијесто законске сјене, а не Новога завјета? Ако и то кажете, лажете, као што говори свети Иван Богослов.

Ако кажемо да имамо заједништво с Њим, а у тами ходимо, лажемо и не чинимо истину. Ако у свјетлости ходимо, као што је Он у свјетлости, имамо заједништво једни с другима, и крв Исуса Криста чисти нас од свакога гријеха.

Онај који једе бесквасне крухове ходи у тами закона, и какво заједништво жели имати с Кристом? Обратите позорност: у бесквасним круховима нема никакве животне силе, они су мртви. У круху, тј. Тијелу Кристову, три су живе и животворне силе које се дају онима који их достојно једу: дух, вода и крв, као што свједочи Иван који се наслонио на Кристове груди, ријечима: “Троје је које свједочи: Дух, вода и крв, и ово троје је једно”, и оно објављује Тијело Кристово.

То је било откривено и за вријеме Господинова распећа, када су из његова пресветог бока потекли вода и крв, након што је његово Тијело било прободено копљем. Живи и Свети Дух пребива у његову обоженом тијелу, у које Дух претвара крух који једемо, те тако постајемо Тијело Кристово и живимо у Њему.

Као што једемо живо и обожено Тијело, тако и његову крв, живу и топлу, пијемо с водом која је потекла из његова бесмртног бока и којом се чистимо од свакога гријеха. И испуњени топлим Духом, пијемо топлу чашу, као што видите, која је потекла из његова бока, јер је из живог Тијела Кристова, испуњеног Духом, потекла топла крв и вода — што не може бити код оних који једу бесквасни крух.

Ако једете мртво тијесто, о премудри Римљани, као што Ријеч показује, зашто се још и хвалите говорећи: “Ми не радимо као ви, него без соли, квасца и воде мијесимо брашно, те тако правимо наше крухове и од те три ствари приносимо чисту жртву”?

Питам вас: ово троје — вода, брашно и огањ — за што држите? И што сматрате да то представља? Тијело Господње? Али љубљени ученик Кристов Иван није рекао: “троје је које свједочи: вода, брашно и огањ”, него што? Дух, вода и крв, и то троје је једно, тј. Тијело Кристово, као што је већ речено, с којим се сједињујемо и постајемо једно с Кристом, утјеловљеним ради нас, те постајемо једно тијело с Њим, јер смо тијело од његова тијела и кост од његове кости, као што је написано.

Ако то схваћате као слику нестворене и бестјелесне природе Пресветог Тројства, падате у херезу оних који уче да је с Тијелом Ријечи пострадало и његово божанство. Пресвето Тројство — Отац, Син и Дух — није се заједно утјеловило, па да их проматрате као то троје: воду, брашно и огањ, и да их поистовјећујете с тиме и правите бесквасне крухове и приносите их као жртву. Него се један од Тројице, Син и Ријеч Божја, утјеловио од чисте крви Пресвете Дјевице и постао човјек, извршавајући цијели свој план спасења. Распет у тијелу, али не страдајући божанством, предао нам је да у облику круха једемо његово Тијело, живо по Духу Светом, говорећи овако:

Примите и једите: ово је Тијело моје које се за вас ломи на опроштење гријехова.

Што ви, браћо, имате заједничко у Кристу са законом који је Крист укинуо? Чујте Павла који говори: “Старо је прошло, и све је ново постало.”

Ако сте у питању круха судили праведно, зашто се онда и не обрезујете? Крист се обрезао. Зашто се не чистите? И то је Павао чинио. Зашто и остале старе (старозавјетне) обичаје не чувате као законици, због којих се хули име Божје међу народима, као што је написано?

Није добра ваша хвала. Зар не знате ријеч: “мало квасца укисели цијело тијесто”, и крух тада не буде бесквасан?

А што Апостол пише Коринћанима? Зар тако како ви мислите — да треба празновати с бесквасним круховима? Неће бити тако, јер је прво један од њих чак узео маћеху за жену, а друго што су се лажно хвалили старим обичајима такозваног разума.

Апостол их жели одвратити и окренути од старе злобе користећи примјер квасца и тијеста, показујући како и мало зло, ако се занемари, наноси велику штету заједничком црквеном тијелу. Зато им и каже: “Зар се нисте ражалостили, да се избаци између вас онај који је то учинио?” “Очистите стари квасац гријеха и избаците га између себе, да будете ново тијесто Кристово, као што сте и бесквасни, тј. чисти.”

И у томе се очитује мудрост онога што је апостол рекао, а не како ви мислите. Да је апостол Павао о бесквасним круховима и благданима писао Коринћанима у посланици и заповједио да се слави с бесквасним круховима, не би, учећи с једанаесторицом апостола и исправљајући цијелу Цркву вјерника, у 70. апостолском правилу уз забрану утврдио и свима заповједио да се бесквасни крухови од Жидова не примају.

Седамдесето правило Светих апостола каже: Ако неки бискуп, или презбитер, или ђакон или било тко свећеничког реда пости заједно с Жидовима, или слави с њима, или прима од њих благданске дарове, тј. бесквасне крухове или нешто слично, нека буде свргнут, а ако је лаик, нека буде изопћен.

Ако кажете: "Не примамо ове (бесквасне крухове) од Жидова, него их сами код куће правимо" – која је разлика узимамо ли их од других или их сами правимо? Бесквасни су крухови, и због тога ћете примити тежу казну, јер не чините како је Крист заповједио и апостоли Његови, него чините као они који су под ропством закона, као Жидови који сједе у тами и сјени закона, не покоравајући се Павлу који говори: Браћо, сваки нека остане у позиву у којему је позван. Јер нигдје се у Божјим списима неће наћи да су бесквасни крухови заповијеђени од Криста и Апостола Његових када су од Њега примали сакрамент Новога Завјета.

Павао овако пише Коринћанима: Као што примих од Господина тако вам и предадох, да Господин Исус, у ону ноћ у којој бијаше предан, узе крух – а не бесквасни крух – и захваливши преломи га и рече: Примите, једите... И не говори то само он, него и остали еванђелисти. Матеј каже: Док су јели, узе Исус крух. Видите ли да и овај рече крух? Исто тако говори и Марко и остали. Нигдје се код њих не спомињу бесквасни крухови.

Будући да је Крист требао пострадати на дан законске Пасхе, када Жидови жртвују јање, и богоубојисе су се припремали за Пасху у петак, као што рече Иван: Будући да бијаше петак... а бијаше велики благдан та субота, која тада паде на 14. дан нисана, првога мјесеца, године 5534, соларног круга љето бијаше 18, лунарног љето пето. Како због ухићења не би стигао предати ученицима своју Пасху, легавши на вечеру, јасно у четвртак навечер, једе дакле тада, али своју Пасху, прије благдана бесквасних крухова. И ово је јасно због тога што је легнуо – то није било законски прописано, будући да закон заповиједа да се Пасха једе стојећи обувен, брзо. У та времена напусти законску Пасху, испуњујући Своја пророштва. Предаде Своју (Пасху) на вечери, примајући и ломљени крух предаде Апостолима сакрамент Новога Завјета, у ноћи четвртка. Бијаше 13. нисан, четвртак навечер и не бијаху бесквасни крухови будући да су још јели крух. Бесквасни крухови су по закону падали на 15. нисана, а 14. нисана се само жртвовало пасхално јање. Тако, и у четрнаести дан првога мјесеца нисана закон предвиђа Пасху. Петнаести нисан је први дан бесквасних крухова и то је субота, и нису се јели бесквасни крухови у четвртак који је био 13. нисана. Ако се Крист жртвовао и разапео у петак 14. нисана, а у суботу бијаше благдан бесквасних крухова када се бесквасни крухови јеђаху – када су јели бесквасне крухове, и кад их је Крист у Новом Завјету предао Апостолима? Можда по Свом ускрснућу из мртвих?! Зар не видите да вас чињенице јасно побијају? Крист није ни дочекао да једе законску Пасху, јер се још нису јели бесквасни крухови кад је Он предао тајну Новога Завјета.

Показат ћу вам и из закона који је дао Мојсије, који каже: "Ово су благдани Господњи и називат ћете их светима. Ово су њихова времена: четрнаестога дана првога мјесеца увечер Пасха је Господња, а петнаестога дана истога мјесеца благдан је Господњи бесквасних крухова, и седам дана једите бесквасне крухове." И овдје, из Мојсијевог закона можете видјети да се нису јели бесквасни крухови у четвртак. Гдје се нађоше бесквасни крухови када Крист са ученицима својима једе вечеру, када по Мојсијевом закону није наступио час да се уклони крух? Мојсије је заповједио да се само седам дана у години једу бесквасни крухови. Ви овај Мојсијев закон разористе, јер кроз цијелу годину правите бесквасне крухове. Крист није дошао да укине закон него да испуни.

Но узалуд се, браћо, противите истини. Да нам је било предано од Апостола да једемо бесквасне крухове, ваш свети папа Агатон, тај предсједатељ Светога Шестог свеопћег сабора, за цара Константина, и божанствени Гргур, бискуп акрагански, били би се одважно успротивили када су божанствени Оци тога светога Сабора донијели правило против бесквасних крухова, којим су забранили вјернима да их праве. Закон овако говори:

Једанаесто правило Шестога сабора који би одржан у Трулској палачи: "Нитко од убројених у свећенички ред, ни свјетовни човјек, нека не једе бесквасне крухове жидовске, нити да с њима буде близак, нити у болести да се лијечи код њих, ни у јавним купаоницама да се с њима заједно купа. Тко почне ово чинити – ако је клер нека буде свргнут, а ако је лаик нека буде изопћен."

Они који праве бесквасне крухове и једу их, па и не примали их од Жидова, ипак су им у томе слични и држе се жидовских учења, и безаконици су.

Према својој могућности, о бесквасним круховима рекох вам доста, а сада нам ваља проговорити и о суботњему посту.