50. Поглавље: О ПОСТУ СУБОТОМ

Реците нам зашто постите суботом у вријеме Четрдесетнице Великог поста? Зар нисте примили од Апостола да тако не треба чинити? Врховни апостоли у пет књига заповиједи, у дјелу о мученицима, у 19. поглављу овако говоре:

Господњом заповијеђу постимо сриједу и петак. Сриједу због издаје, а петак због страдања. Велику суботу заповједили су да постимо, не зато што суботом треба постити, јер је субота дан починка од дјела стварања, него само ту једну суботу треба постити због Створитељевог силаска под земљу.

На крају књиге опет каже: Веселите се на саборима сваке суботе осим једне и сваке недјеље, а убрзо додаје: треба се веселити у те дане, а не туговати. У седмој грани истих заповиједи у 24. поглављу овако рече:

Суботу и недјељу празнујте, јер се суботом сјећамо стварања свијета, а недјељом Ускрснућа. Једна једина субота, покапања Господњег, у читавој години нека се чува, и њу треба постити а не празновати. У оно вријеме у којему је Створитељ под земљом, јача је туга за Њим од радости због завршетка стварања.

Но ово, тајно записано и заповјеђено од Клемента, папе римског, не достиже тако до нас, већ знајући Духом Божјим да није мали пријеступ постити суботом, везали су (апостоли) јаком пријетњом Цркву за то, говорећи у 64. правилу:

Ако се нађе тко од клера да пости у недјељу или суботу, осим једино и само у Велику суботу, нека буде свргнут, а ако је лаик, нека се изопћи.

Њима слиједе и Оци Шестога сабора, који сложно установише закон у 55. правилу. Овом сабору предсједавао је Агатон, папа римски, и Гргур, бискуп акрагански. Одлучише сљедеће:

„Пошто увидјесмо да они у римском граду за вријеме Четрдесетнице и Светог поста посте суботом, насупрот преданом црквеном поретку, угодно би било овом Светом Сабору да Римска Црква држи неизмијењено правило Светих Отаца које каже: Ако се нађе неки клерик да пости у недјељу или суботу, изузев Велике суботе, нека буде свргнут, а ако је лаик, нека се изопћи."

Тако слиједимо учењу Апостола и оних који поучаваху и управљаху Црквом вјерних, заједно с римским папом Агатоном.

Одакле и од кога ви примисте, не само да постите суботом, него и службу приказивања приносите увијек у дане Четрдесетнице, а не само суботом и недјељом?! Одакле такав устав примисте?! Од Апостола сигурно не. Шездесет девето правило Светих Апостола о томе овако говори:

Ако неки бискуп, или свећеник, или ђакон, или читач не пости Свету Четрдесетницу, или сваку сриједу и петак, осим у случају тјелесне немоћи, нека буде свргнут, а ако је лаик, нека се изопћи.

Цјеловиту службу приносимо у четврти час дана (у 10 ујутро), када је и по закону установљено да се приноси Беспријекорна Жртва. Како онда можете држати пост до деветог часа (до 3 послијеподне), а прекидати га за вријеме службе? Никако, јер је то немогуће. Падате под проклетство, јер Оци Сабора у Гангри 18. правилом тако одредише:

Ако се нетко од подвижника узохоли и без тјелесне потребе, кршећи од Цркве чувана правила, умишљајући да је савршен, нека буде проклет.

Оци Лаодицејског сабора у 51. правилу кажу овако: У дане Четрдесетнице не треба празновати дане мученика, осим суботом и недјељом. И опет, ти исти одлучише 49. правилом да не треба за вријеме Четрдесетнице крух приносити (Захвалница) осим само суботом и недјељом.

И Оци Шестог свеопћег сабора, с Агатоном папом римским, у 52. правилу заповиједају овако:

У све дане Свете Четрдесетнице, осим суботе и недјеље и благдана Светог Навјештења, нека се служи Литургија Претходно посвећених дарова.

Тако смо примили да служимо суботом и недјељом у трећи час дана, када и Свети Дух сиђе на Апостоле. Приносећи у та два дана крухове, посвећујемо дарове, и од њих довољан дио остављамо и за остале дане, у којима након деветог часа вршимо вечерњу службу, и по завршетку свих пјевања, свећеник и ђакон врше улазак носећи само кадионицу. По читању пророка, тј. паримија, читамо молитве установљене Базилијем Великим и даре преносимо од протхесиса, тј. од малог олтара до великог, те помоливши се над њима, још предану молитву од Господина рекавши, узносимо Претходно посвећени Крух и говоримо: Претходно посвећене светиње светима, и сјединивши Тијело с Крвљу, причешћујемо се, па захваливши, отпуст дајемо.

А ви, о Римљани, узносите увијек за вријеме Четрдесетнице и Светог поста цијелу службу, која треба да се узноси у трећи час дана, и тако чинећи кршите овдје наведена црквена правила, падајући притом под проклетство Светих Отаца као преступници правила.

О БРАКУ СВЕЋЕНИКА

Тко вас је научио забрањивати или прекидати бракове свећеницима? Који вам је од црквених учитеља предао ову заблуду? Онима који су примљени у ред као неожењени, а потом желе ступити у брак, законито је забранити то ономе постављеном без жене. Али, ако се постављени свећеник раније оженио и живио у чистоћи и уздржљивости, рушећи такав брак чините безакоње и тешко гријешите у томе. Осуђују вас и заповиједи Светих Апостола, које је у шест књига написао Клемент, папа римски. У 17. поглављу Апостоли овако говоре:

„За бискупе, свећенике и ђаконе треба постављати оне који су се једанпут женили, било да су им жене живе или су умрле. Онима који се нису женили прије постављања, не приличи да се жене након постављања, нити ономе који се већ женио да узима другу. Довољно им је да имају оне које су имали прије постављања."

У својем петом правилу Свети Апостоли овако рекоше: „Бискуп, или свећеник, или ђакон нека не отпушта своју жену под изговором побожности. Ако је отпусти, нека буде искључен, а ако остане упоран у томе и не прими је натраг, нека буде свргнут."

Желите ли рећи нешто и против Шестог свеопћег сабора и против вашег папе Агатона, којега смо много пута споменули, а који је предсједао тим Сабором 170 Светих Отаца за цара Константина, унука Хераклијева? Како се није успротивио Светом Сабору који је заповиједио против оних безакоња којих се ви сада држите? Он је таква предања сматрао страним и далеким апостолском науку. Због тога, заједно са свим Оцима светог Шестог сабора, као и о бесквасном круху, о суботњем посту, о светој жртви за вријеме Великог поста, тако и о свећеничком браку постави закон. Тринаесто правило овако говори:

„Будући да смо сазнали како је у Римској Цркви прихваћено као правило да они који требају бити удостојени рукоположења за ђакона или свећеника морају при томе обећати да се више неће сједињавати са својим женама, ми, слиједећи старо правило апостолског свједочанства и поретка, заповиједамо да свећеницима законити брак и убудуће буде очуван у цијелости и да им се никако не раскида веза с њиховим женама, нити да буду лишени узајамног опћења у одговарајуће вријеме."

Дакле, ако се нађе нетко достојан да буде рукоположен у подђакона, ђакона или свећеника, нека се никако не спрјечава да прими тај чин ако живи са законитом женом. Ако се нетко усуди, идући против Апостолских правила, лишити некога од свећених везе и заједништва са законитом женом, нека буде свргнут.

Откуд и од кога дођоше те зле невоље на вас, о људи римски, премудрији и племенитији од свих осталих? Истражите помно и остало о овоме, браћо — од кога долазе све те отровне невоље, тј. о бесквасном круху, о суботњему посту, о раскидању свећеничких бракова, о обављању службе свих дана Великог поста — и увидјевши њихову злобу у свјетлу богонадахнутих списа, од таквих дјела бјежите Цркви Божјој, да се сјединивши с нама, с вашом браћом од које сте се због претходно реченога одвојили, откривених лица гледамо славу Господњу... уједињени у православној Вјери.

О БРИЈАЊУ БРАДЕ

Зар није о бријању браде написано у закону: „Не бријте браду своју, јер оно што је женама љепота, мушкарцима не приличи." Бог створитељ тако је уредио. Ви који то чините ради угађања људима, противећи се закону, бит ћете мрски Богу који нас је створио по свом обличју. Ако хоћете угодити Богу, одступите од свега што му је мрско, и што њему није угодно не чините.

О ДУЖИНИ КОСЕ И УКРАШАВАЊУ

И о коси, зар не заповиједа Бог овако по пророку: „Власи главе своје не остављај да расту, тј. не допуштај да се занемаре, већ их скраћуј и пери, да се не чешљаш често. Који држе дугу косу и стално се мирисима мажу, или ће бити уловљени, или ће сами ловити жене."

О ПРСТЕЊУ

Тако и о прстењу. Овако говори Бог по пророку Мојсију: „Не стављај златно прстење на своје прсте, јер је то обиљежје оних који воле блуд.” Тко измишља оно што је непотребно, не чини праведност.

Вјерному и човјеку Божјему не приличи ни претјерано његовати косу на својој глави, ни правити ћелу, тј. шишати се до ћелавости, нити правити валовиту косу, будући да ни Закон то не одобрава, говорећи у Поновљеном закону да се не прави ћела и да се коса не увија.

Ни ово не говоримо тако да вас, људе којима се обраћамо, присиљавамо на послушност, него ће бити милост вама који сте спознали да је добро покоравати се Духу Светому. Ако није тако, тада нам дајте свједочанства из божанских Писама која вас оправдавају, па ћемо се и ми, упознавши их, покорити постојаним духовним ријечима.

У шутњи вас љубећи у Кристу Исусу, Господину нашему, којему нека је слава у вијеке вјекова. Амен.