56. Поглавље: О НЕЗАКОНИТИМ БРАКОВИМА (ТЈ. О МИЈЕШАЊУ КРВИ) КОЈИ СУ СЕ САДА ПОЈАВИЛИ У СВИЈЕТУ НА ПРОПАСТ КРИСТОВА СТАДА. (ОД СИСИНИЈА, СВЕЋЕНОГ НАДБИСКУПА ЦАРИГРАДА, И САБОРА КОЈИ ЈЕ БИО С ЊИМ, КОЈИ БОЖИЈОМ МИЛОШЋУ САДА ЗАКОНИТО И ПРАВИЛНО ОВЕ НЕЗАКОНИТЕ БРАКОВЕ, КАО ОГАЊ КОЈИ СВЕ СПАЉУЈЕ, САБОРНИМ СУДОМ ЗАБРАНИ И УНИШТИ) ДВАДЕСЕТ ПРВОГА ДАНА МЈЕСЕЦА ВЕЉАЧЕ, ГОДИНЕ 6505.

56. Поглавље: О НЕЗАКОНИТИМ БРАКОВИМА (ТЈ. О МИЈЕШАЊУ КРВИ) КОЈИ СУ СЕ САДА ПОЈАВИЛИ У СВИЈЕТУ НА ПРОПАСТ КРИСТОВА СТАДА. (ОД СИСИНИЈА, СВЕЋЕНОГ НАДБИСКУПА ЦАРИГРАДА, И САБОРА КОЈИ ЈЕ БИО С ЊИМ, КОЈИ БОЖИЈОМ МИЛОШЋУ САДА ЗАКОНИТО И ПРАВИЛНО ОВЕ НЕЗАКОНИТЕ БРАКОВЕ, КАО ОГАЊ КОЈИ СВЕ СПАЉУЈЕ, САБОРНИМ СУДОМ ЗАБРАНИ И УНИШТИ) ДВАДЕСЕТ ПРВОГА ДАНА МЈЕСЕЦА ВЕЉАЧЕ, ГОДИНЕ 6505.

Они који размотрише и заповједише ово заједно с патријархом били су метрополити:

Иван Хераклијски, Иван Апкирски, Леон Сардијски, Стјепан Никомидијски, Данијел Халкидонски, Теодор Мелетински, Иван Тијански, Петар Гангријски, Иван Каријски, Базилије Иконијски, Теофилакт Антиохијски, Иван Силијејски, Теодор Атенски, Стилијан Лариски, Георгије Трајанопољски, Леон Катански, Никола Неопатарски, Стјепан Котиајски, Леон Серски и Базилије Помфиупољски;

а надбискупи:

Филип Паријски, Леон Купсељски, Константин Кијски, Иван Деркијски, Иван Лефкадски, Теодор Тројски и Константин Сугдајски.

САБОРНИ СВИТАК О НЕЗАКОНИТИМ БРАКОВИМА

Сисиније, милошћу Божјом надбискуп Константинова Града, Новога Рима, и екуменски патријарх.

Поштован је и достојан велике части онај лијечник који одгони погубну кугу, односно опћу болест која пријети људима, те јој не допушта да се укоријени прије него што уђе. Тако чува живот без болести и одржава тијела у сигурном здрављу. Јер ако болест једном продре унутра и почне прождирати тијело попут огња, једва ће је успјети зауставити и отјерати, остављајући за собом посвуда патњу због недостатности својега умијећа.

На сличан се начин и лијечник душа супротставља болести: настоји је спријечити прије него што се увуче, припремајући унапријед спасоносне лијекове ријечи и не допуштајући тој опћој болести да се настани у људској природи. Ако је пак та злоћа већ продрла и у кратком времену прогутала велико мноштво душа, помоћи није лако; тешко је излијечити чак и лијеком који се против ње припрема прекасно.

Онима који се још чувају од страдања спасење је приправљено и лако ће избјећи болест. Но они који су већ пали и предали се тому злу навукли су на себе готово неизљечиву губу те болести. Као што је човјеку боље избјећи пад у зло него бити заједно с њиме покопан, тако је и боље зауставити љуту болест која попут вала захваћа сва људска тијела те изједа сваки узраст и сваки род, него јој благонаклоно допустити да се несметано укоријени.

Тако је и похвално, уједно и Богу угодно, одсјећи погубну страст и трулеж палих душа те зауставити пропаст која из ње произлази. Нама, пастирима разумних оваца, то и приличи и дужност нам је чинити. Јер Кристов народ, који је Он откупио својом крвљу, свети народ, у давнини је учењем светих и божанских апостола, а одмах након њих и светих отаца, био са свих страна ограђен божанским законима попут винограда који је претходно засадио сам Бог, Створитељ свега што постоји.

Тај виноград треба марљиво обрезивати и чистити од болести које штете његовој природи те одбијати и заустављати сваку погубну тежњу поганскога живота, који робује тјелесним пожудама и попут бујице наваљује да обешчасти пралик, односно човјека створена на слику Божју.

Уз божанска правила и градски закони свакодневно подижу мач против оних који не маре за побожност и који живе далеко од достојнога живота. Светоме народу приличи живјети чисте савјести и не уводити ништа од онога што би могло окаљати наш начин живота. Божанска правила и грађански закони, духовни живот и добре навике, обуздавају суровост људске нарави, остављајући је покопаном и неископаном од искона. Тако ћемо живјети без спотицања, показујући у свако вријеме живот достојан позива који смо примили.

Будући да је брак коријен и темељ људскога рода те установа Створитеља наше нарави, упознали су што је истински частан брак. Да би његов коријен остао чист и да се убудуће не би онечистио никаквом нечистоћом ни окаљао капима порока – јер је погубно заједно са пшеницом сијати кукољ – оци су га учврстили разним допунама, ријечима и одредбама. Незаконити су брак одвојили од законитога, одбацивши га, а оне који су већ по природној потреби сједињења прионули уз такав начин живота опоменули су и поучили да се растану од својих супружника и потпуно се одврате од такве заједнице.

У давнини је Израелу, који је као печат Божји примио обрезање, било одређено да се сваки род настањује на подручју својега племена. Законодавац је забрањивао женидбу, односно мијешање, с припадницима других народа. Заповиједао је да се свако племе повезује са својим племеном, при чему није било забрањено да се женидбене везе шире и испреплићу унутар тога оквира.

Но откако смо милошћу Онога који нас је примио и посинио постали посебан Божји народ из свих народа, те према ријечима пророка радосно запљескали рукама, сви смо постали нови Израел. Он је све помирио и окупио у једно те нас приводи к себи у љубави, желећи да будемо сједињени једни с другима. Зато је брачном путу затворио пролаз према унутарњим вратима, односно према крвном сродству, а отворио све вањске путове онима који живе по свој земљи. Тако се онима који желе ступити у брак отворио цијели свијет, док је пут који води према женидби међу сродницима божанским законима запријечен и затворен.

Незаконите су бракове они који су саставили законе једне изричито именовали, а друге су, сматрајући их толиком нечистоћом да их није достојно ни споменути, прешутјели, скрбећи се на сваки начин за чистоћу и не желећи ни језик окаљати њиховим спомињањем. У томе им помаже и велики апостол Павао говорећи: „Блуд и свака нечистоћа нека се ни не спомињу међу вама, као што доликује светима.” Тим именом – нечистоћа – означује сваки незаконити брак и свако оскврнуће.

Како због те шутње власт не би у потпуности припала сладострасницима, закон им не допушта да олако посежу ни за оним што је иначе допуштено у браку. Што, дакле, каже? У питањима брака не треба гледати само оно што је допуштено, него и оно што је долично. Тако су божанствени оци установили каноне, а законодавци законе, ради очувања неокаљане и посве безгрјешне нарави.

Али силни противник, тешко савладив и опасан, наоружан за борбу против нас и за нечувено разарање душа, након многих других напада којима је већ више пута рушио брачну част, увео је још бестидније зло. Потајно је проширио обичај да се нимало не сматра неприкладним ако два брата узму за жене двије сестричне; и то се чини јавно, без забране и уз свете молитве. Исто тако, да се два братића ожене двјема сестрама; или да се ујак и нећак ожене двјема сестрама; или, обратно, да двојица браће узму тету и њезину нећакињу; или да ујак и нећак узму двије сестричне. То се зло, прикривајући се, изругује самој нарави и насрће на част брака.

Стога је наша понизност, ожалошћена због таквих незаконитих бракова, након вијећања са светим сабором богољубивих метрополита и надбискупа те у страху од страшне пријетње будућега Суда која је изречена учитељима који не упозоравају народ на мач што долази, закључила да је боље пронаћи лијек против таквога зла. Онима који су већ пали у такве везе нека растава буде лијек за њихов гријех, а другима нека то буде заштита да не почине исто.

Стога од сада заповиједам да се нитко убудуће не усуди чинити такво подмукло дјело у погледу бракова, неправедно и пријеварно према онима који су исте крви. Такви поступци нису само неправда према крвним сродницима, него и отворени рат против саме природе, јер се на недопуштен начин међусобно мијешају.

Одавде се може још јасније научити и размотрити:

Свети и велики Базилије, испитујући дубине духовне мудрости и богословски глас, кратким ријечима даје спознају о некаквом незаконитом браку, при чему лако разликује незаконите бракове од законитих, говорећи:

„У њима се мијеша сродство, у овим незаконитим браковима.”

Како, дакле, у таквим браковима назвати оне који настају из њих? Онај који се назива братом, по истоме се назива и братом и шурјаком; а жена која се с њим сјединила јест и његова сестрична, а истодобно и јетрва. Дјеца која се од њих роде – којим сродством треба да се називају? По оцу би им припадао назив другога ступња, па би се називали сестричнама или братићима; по мајци трећим ступњем. Ипак, праведније их је назвати братићима и сестричнама другога ступња. Већ и неприкладно мијешање назива у незаконитом браку јасније показује пријеступ закона, према ријечима нашега светога оца Базилија.

Но страсти помаже нетко тко јој се противи говорећи као да пита:

„Зашто ниједан писани закон није изричито забранио и рекао да браћа не смију узимати своје сестричне за жене? И зашто се противиш обичају којему толико дуго вријеме његова практицирања даје потпору? Зар изврћући слова и злонамјерним слушањем не присвајаш ствар и не чиниш кривим оно што по закону није криво?”

Али не ја – Базилије разоткрива гријех Духом, постављајући од давнине закон о овоме. Његов је закон и глас Цркве, објава Ријечи, плоче написане од Бога и утиснуте Божјим прстом. Онај који за ово тражи другога законодавца, не знам чува ли такав чистоћу онако како би је требао чувати.

Чак и кад бисмо допустили да о овој ствари не постоји никакав запис ни једнога светог оца, ипак не би било прикладно пожељети нанијети ову болест Цркви, да не постанемо они који расправљају против суда. Јер они који су поставили закон о чистоћи казнили су прељуб жене и насиље над дјевојком, али нису додали да отац треба бити кажњен ако се покаже да је починио насиље над властитом кћери. Не значи ли то да је нешто допуштено само зато што је неки мањи гријех, који се догодио, записан као кажњив?

Ако нешто није забрањено законима, тко би се ипак лако усудио то учинити? Или би се нетко дрзнуо учинити такво дјело само зато што није записано? Зар то не би рекао нитко разуман? Када је нешто остављено у шутњи, та шутња не даје право да се нетко дрско руга природи.

Тако ни ово што је можда негдје прешућено нитко нема право некажњено чинити. А још више нама који смо кршћани и знамо, према ријечима апостола Павла, да „пролази обличје овога свијета” и да „они који имају жене буду као они који их немају”, није остављено без забране, него је управо његовом ријечју постало забрањено.

Не треба, каже он, у браку гледати само оно што је заповјеђено, него оно што је прикладно. И свети велики Базилије, као што смо већ споменули, каже:

„Незаконит је брак међу онима код којих се мијешају називи сродства.”

Као што се они који се сједињују браком повезују тако да од тада више не познају раздвајање, него се оба тијела сматрају једним – јер је речено: „Бит ће обоје једно тијело” – тако се и они који су блиски по роду, слиједећи један другога, умјесто сродством, сједињују браком и сабиру у једну крв и блискост сродства.

Зато се они морају стидјети и бојати грешнога брачног мијешања и повезивања међу собом. Није прикладно улазити к било коме тко нам је близак по тијелу, ради мијешања и спајања рода.

У наше дане оно што је са свих страна потврђено као незаконито правилима и законима сада се назива „прешућеним”, како би се због тога сматрало да не подлијеже осуди.

О времену које наводно помаже страсти прикладно је рећи ово: онима који желе чинити срамотна дјела и живјети нечистим животом вријеме не пружа никакву помоћ. Јер ни прељубници, ни крадљивци, ни они који поткопавају зидове, нити они који на неки други начин чине неправду, ако буду ухваћени у таквом злу, неће за своје оправдање моћи показати оне који исто чине већ дуго времена.

Ако их подвргнеш макар и малој казни, при испитивању кривица које су сада починили појавит ће се и оне којима су згријешили раније.

Као што је част било прије срамоте, и као што након добра ништа друго није добитак, и као што је богатство увијек боље од сиромаштва, тако је и у питању брака боље говорити о чистоћи него посезати за безакоњем, оправдавајући се временом.

Тко је тај који је имао вријеме као злу помоћницу и који се дуготрајним трајањем прилијепио уз оно што води пропасти душа? Тко су ти који тврде да су незаконити бракови доиста допуштени?

Бракови у усправној и силазној линији, како каже закон, забрањени су без изнимке. Од бочних сродника забрањени су бракови браће, сестричне и братића, те саме дјеце која од њих настају.

Зар није неки ступањ сродства настао мијешањем крви која се потпуно испреплиће сама са собом, када се због брачне заједнице двају браће или двију сестара мијеша крв, прије него што се разријеши од раније испреплетеног крвног рода?

Уз ово треба рећи и то да је за осуду свако дјело и ствар која није достојна да буде прихваћена, а ипак пријеђе у чин. Удио у похвали има онај који то не чини, а кривња пада на оне који то желе чинити. Нека нитко нема простора говорити: „Такав брак није за осуду.”

Не само да је за осуду, него ако нетко негдје пажљиво испита и размотри, у томе ће пронаћи рану већега гријеха и зло погубније од других. И нека нас не збуни прије него што нетко каже: „Велики су бродови малих неправди”, то јест, мале неправде носе тешке посљедице.

Гњев је мање зло од убојства. Јер када је нетко лако свладан том страшћу, ипак ће понекад и ударити. А затим, како вријеме пролази, лако ће пронаћи прилику и за убојство. Гледати очима на све што постоји није по себи забрањено од природе. Али ако нетко не стави узде својему погледу, најприје ће видјевши нешто неприлично томе се задивити, а затим ће из дивљења пожељети то. Како вријеме буде пролазило, удаљивши се од управљања разумом, бит ће заробљен страшћу.

Видиш ли како мали гријеси увијек постају узрок великима и врата најпогубнијему злу, којему су они извор? Зато се због њих више него због других изриче суд. Од њих Господин заповиједа да се чувамо више него од великих гријеха. Јер речено је: „Не чини прељуба.” А ја вам кажем: „Не пожелите га уопће.” И написано је: „Око за око и зуб за зуб.” А ја вам кажем: „Не гњевити се ни у почетку.”

Ако су, дакле, двије сестричне узете од двојице браће, они су једном удицом ухваћени и ступили су на пут који води у пропаст. Све се тиме уредило за примање већега зла; одсијецајући мањи гријех, бит ће сачувани од некога већега.

Они који то свјесно чине на сваки су начин достојни горке осуде и казне. Онај који ово проматра и испитује оне који се скривају у кутовима неће пронаћи да су без страсти они који насрћу на такве бракове. Они су везани неким ланцима страсти и пред њима се простиру ничице.

Имајући или славу рода и охолост положаја, или богатство мужа, или сјај његове доброте која се шири по цијелој земљи, а не носећи никакав други порок, они одбацују законити брак и окрећу се безакоњу.

Због њих, каже се, долази гњев Божји на синове противљења; због њих су многи немоћни и многи слаби; због њих долазе страшни страхови, потреси, љуљање темеља земље и рушење грађевина по градовима. Такођер страшне суше, напади болести на тијела, устанци непријатеља, смртоносне глади и пропасти које прождиру сваки узраст, а ми ниоткуда не примамо утјеху.

Таквим људима наша понизност, сједећи заједно са сабором богољубивих метрополита и надбискупа и борећи се против напасти, жели задати дуготрајну поуку. Желећи избавити од нечистога, неприличнога и нечаснога брака изабрани Кристов народ, заповиједа да од сада надаље таквом браку нема мјеста међу кршћанима и да га нитко никада не чини.

Поучавамо све заједно, влашћу Пресветога Духа, очински и пастирски заповиједајући, да нитко међу свима – био он каквога год положаја, на власти или веома богат, било да припада великима или обичним људима – од сада не ступи у такав брак.

Ако нетко од сада, не држећи ни до чега што је овдје заповјеђено, склопи такав брак или своју дјецу да у такав брак, тај ће од Цркве бити искључен све дане својега живота. И неће бити примљен у покајање док не раскине тај брак, чак и ако из њега буде имао дјецу.

Презбитер који измоли молитве над таквим браком нека буде подвргнут потпуном свргнућу.

Због тога је и ова заповијед била изложена и запечаћена у ризници књига Божје Ријечи Мудрости, то јест у Светој Софији, као спомен на оно што се догодило, мјесеца вељаче, 21. дана, десетога индикта, године 6505.

ОД ИСТОГ САБОРА

Ако би нетко пожелио да законитим браком узме за жену кћер својега другог братића, јасно је да би изабрао ону с којом је у седмом ступњу сродства. Ако желиш избројити ступњеве, реци овако:

„Мене роди Павао, а Павла роди Марко, а Марка Петар. Ова три рођења чине три ступња. Тај исти Петар роди и Јакова, брата Маркова. Јаков роди Матеја, првог братића мојега оца Павла. Матеј роди Леонта, мојега другог братића. Леонтова кћи Марија, коју желим узети, јест ми седмог ступња. Претходно сам набројио три, а након три слиједила су још четири, једнака онима претходно споменутим рођењима“ (три и четири – седам ступњева).

Опет, Петар жели узети себи за жену Марију, која је кћи Теодотијина, првог братића Теофана који је узео Ирену, Петрову сестру. Јасно је да је Марија Петру седмог ступња, не по крвном сродству, него по тазбини.

Тазбина је, како се према закону сматра, сродство с особама које нам се кроз брак придружују; она је пријатељство, уз крвно сродство. Тазбина, односно пријатељство, много је слабија од сродства: ондје је сродство по крви, а овдје по повезивању, односно по браковима. Тако, иако су према броју ступњеви једнаки за обје особе — јер и један и други су седмог ступња — ипак се према блискости веома разликују.

И док код крвног сродства закон прихваћа осми ступањ за брачну заједницу, дотле се седми ступањ по крви нити убраја међу допуштене бракове, нити се додаје забрањенима. Ако нетко жели исправно поступати, тога се треба придржавати.

Код тазбине, односно пријатељства, допушта се узимање у браку до седмог ступња, јер се оно сматра једнако вриједним као осми ступањ по крвном сродству. Јер оно по броју не досеже у потпуности оно што је код крвног сродства снажније.

И блажено упокојени патријарх Сисиније саставио је спис којим је забрана ишла само до тога, да се два прва братића не би сједињавала с двјема сестрама.

Ријел је дошла до ту и даље није ишла. Овај брак је и иначе без приговора, јер није забрањен ни у свитку.

ПАТРИЈАРХОВ СПИС ИЗЛОЖЕН ОД СТРАНЕ ИВАНА, КЊИГОВОЂЕ ЈОНОПОЛИТА, О ОНИМА КОЈИ СУ УЗЕЛИ ДРУГОГ БРАТИЋА СВОЈЕ МАЈКЕ И О ЗАБРАНАМА КОЈЕ ИМ ТРЕБА ДАТИ.

Ламбудије из подручја Хризопоља, које је под твојом управом, богољупче, испричао нам је како се повезао брачном заједницом с Аном, другом сестричном своје мајке Теодотије. Много прије тога вјенчао се с њом и питао је ли такав брак допуштен или није.

Сазнао је, дакле, да се онај који се законитим браком сједини с другом сестричном своје мајке не раставља од своје жене, ако је такав брак доиста раније склопљен. Запреке се одређују и самоме њему и оној која се с њим сјединила.

Тако ти и пишем, обраћајући се твоме свећенству. Испитај има ли он доиста онај ступањ сродства који је испричао и је ли брак раније склопљен; и ако установиш да је истина оно што тврди, допусти им да на тај начин живе, то јест да остану нераздвојни.

Наложит ћеш му самоме, као и оној која се с њим сјединила, ову покору: двије пуне године нека не једу месо, сриједом и петком нека не кушају вино, а нека буду дионици Светога Причешћа само на Господње благдане.

Знај да се такав брак прије склапања не допушта; али након што је склопљен, не раскида се, него се подвргава покори.

У исто вријеме обвежи све људе који су под твојом скрби да, када треба доћи до склапања брака, а међу њима постоји нека важна несугласица, никако без твога допуштења ништа не чине, него да о таквој ствари обавијесте твоју богољубивост. Тако или ћеш ти ријешити недоумицу, или ако се они препиру, обавијести нас, и од тада ћеш имати разрјешење.

Треба знати да, ако су једно с другим у седмом ступњу — али сада по тазбини, односно по односу насталом женидбеним сродством (пријатељством) — могу се сјединити браком. Исте такве покоре, које су споменуте у овој одлуци, треба примјењивати и на њима, осим што само једну годину не требају јести месо.

О ОНОМЕ КОЈИ ЈЕ БРАКОМ СЈЕДИНИО СВОГА СИНА С НЕЧИЈОМ КЋЕРИ КОЈА ЈЕ ПОД ОЧЕВОМ ВЛАШЋУ, БЕЗ СУГЛАСНОСТИ ЊЕЗИНА ОЦА.

Петар, који носи презиме Вомбила, подријетлом из Хеладе, дијете у Господину, обавијестио је нашу понизност о браку који није допуштен по закону. Рече: „За моје одсутности, тај Никита, којему је надимак Халкуц, узе у свој дом моју жену Калију и кћер Мицу, вјенча се и повеза моју кћер Мицу с Леонтом, сином Антима протоспатара.”

Настављајући о овоме, он моли да се раскине такво незаконито брачно сједињење. Због тога пишем твојој честитости. Треба помно испитати разлог овоме и, ако је без сугласности овога који нам се обратио нетко узео у брак његову кћер, а ни прије ни послије он није пристао на склапање тог брака, него се непрестано оглашава негодујући, тада треба одвојити његову кћер, која је под његовом влашћу, од онога који се с њом недопуштено сјединио.

Таквом начину склапања брака противе се закони и они га одбацују те га не сматрају браком, као што и твоја разборитост зна. И свети канони га удаљују од брачног живота, јер је Базилије Велики, један од божанствених отаца, такав брак назвао ничим другим него блудом.

Закон каже: „Нема брака ако се не сугласе родитељи оних који се сједињују, а који су под њиховом влашћу.” Више је пута објављено да се брак склопљен без одобрења родитеља под чијом су влашћу нека дјеца налазе, ни у чему не сматра ваљаним.

Велики Базилије негдје каже: „Дјевојке које се удају без одобрења родитеља чине блуд. Ако се родитељи помире с тиме, сматра се да је оно што се догодило излијечено. Оне се не примају одмах у свето заједништво, него примају забрану на три године.”

На другоме мјесту говори да су бракови склопљени без допуштења господара блудништво, али ако господари допусте заједнички живот, тада брак добива потврду.

Добро је подсјетити твоју премудрост и на оно што закон допушта: ако тијеком три године није познато гдје се отац налази, је ли жив или мртав, његова дјеца оба спола могу се женити и удавати. Ако се прије истека три године дјеца заробљеног или одсутног човјека негдје вјенчају и покаже се да је оцу по вољи особа с којом су се сјединили у браку, брак бива ваљан.

Ако се покаже да је и с Петром било тако, односно да је отишао и није било познато гдје пребива нити је ли жив или мртав, те ако се утврди да ствар тако стоји, тада према сили закона треба окончати захтјев.

Твојој великој учености није скривено ни оно што закон говори:

„Ако се неком родитељу, који жели своју кћер или унуку дати мужу и уз њу дати мираз према могућностима своје имовине, догоди да се она не сложи с тиме, него изабере срамотан живот, допуштено је оцу да је остави без насљедства.”

Ако кћи буде у доби од двадесет и пет година, а родитељи закасне дати је мужу, па јој се због тога догоди да згријеши својим тијелом, то се неће сматрати њезином срамотом, јер се сматра да није згријешила својом кривњом, него кривњом родитеља. Треба испитати није ли и Петрова кћи била старија од двадесет и пет година. Тада, ако је нешто учинила без допуштења својега оца, неће бити осуђена.

Ако се ништа од тога није догодило, него се Петрова кћи, која је под влашћу својега оца, према цијеломе закону удала без допуштења својега оца, тада не само да твоја честитост треба раздвојити оне који су се сјединили, него треба и оптужити оне који су томе помогли, те предати бискупу презбитера онога мјеста који се усудио да их вјенча, како би примио казну размјерну својој дрскости.

Ако је нека имовина, како је споменути Петар испричао, пренесена из његова дома од стране онога који је његову кћер узео у свој дом, ту имовину треба узети и вратити њему. Такођер треба захтијевати и накнаду за одузимање дјевичанства према одредби закона, те томе додати износ за штету нанесену дјевојчиној части.

О ТИМ БРАКОВИМА

При предсједању преузвишеног и екуменског патријарха Алексија, те уз богољубиве метрополите који су сједили с њиме с десне стране у црквеним палачама: Никиту Анкирског, Константина Патарског, Лаврентија Драчког, Константина Хонског, устаде Иван Кувикуларије, подријетлом из Еурипа, и изнесе ову молбу:

„Јурај и Никола два су брата. Јурјева кћи јест Теодотија, а Николина Јелена. Надаље, Теодотијин син јест Дмитрије, а Јеленин Базилије. Дмитријева кћи Теодотија склопила је брак с Базилијем те пита је ли тај брак законит или није, будући да су Базилије и Теодотија у седмом ступњу сродства.“

Закон допушта склапање брака онима који су међусобно у осмом ступњу сродства, а забрањује га онима који су у шестом ступњу. За оне који су у седмом ступњу не прописује ни допуштење ни забрану. Због многих расправа које су се око тога појавиле, било је одређено да се такав брак не смије склопити ако још није склопљен; ако је, међутим, већ склопљен, нека се не развргава. Онима који су тако ступили у брак треба изрећи забране.

Такођер је, поводом тога случаја, било заповјеђено да се поновно састави бискупска грамата упућена Леонту, богољубивом метрополиту атенском и синђелу.

ОД ДРУГЕ ГЛАВЕ

Много се пута морамо чудити оним људима: које то божанске или људске законе извршавају и како их уопће разумију, кад постављају питања о браковима на које се не односи никаква забрана, који су од давнине били прихваћени и око којих није било никакве расправе, као да су изгубили свако милосрђе и разборитост. Јер су покушали раставити и развргнути брак људи који су, једноставно речено, дјеца различитих родитеља међу којима не постоји никакво сродство, који су се сјединили светим молитвама (тј. женидбом) и већ добили дјецу. То је учињено по заповиједи двојице метрополита, које би чак требало заједно свргнути из њихова чина, јер су заповједили такво безакоње.

Да би било јасније о чему говоримо, навест ћемо сама имена споменутих особа.

Дмитрије и Иван, кажу, два су брата. Из другога рода Марија и Никола брат су и сестра. Марија је с Иваном склопила законит брак. Након њихова вјенчања Маријин брат Никола, према свједочанству закона, Дмитрија ни у којем случају није називао својтом, јер закон својтом сматра само родитеље брачних другова и њихове узлазне сроднике. Ако пак нетко, не држећи се устаљенога обичаја, жели и ове назвати тим именом, нека размисли како ће тада назвати њихове потомке.

Дмитрије је добио кћер Марију, а Никола сина Плотина. Како ће нетко назвати њих двоје? Јесу ли међусобно први рођаци? Или други рођаци? Њихови родитељи нису ни браћа ни братићи, него је један другоме стриц, а други нећак. Нитко им не може дати никакав назив сродства нити измислити какво ново име, као да су „псимачке” или „козојелени”. Они који их чине нечим необичним, премда их природа уопће не познаје као рођаке и није им дала ни најједноставнији назив сродства, покушали су их, након што су већ добили дјецу, раставити и њихов брак прогласити забрањеним, не позивајући се на закон ни на оно што су сама правила одредила, него служећи се грубим насиљем и правим мучењем.

Ако нетко жели признати истину, поступали су ревније чак и од оних који су прихватили манихејску херезу, јер и они разарају законите бракове презирући их. А будући да оба поступка произлазе из истога зла – допуштати забрањене бракове и забрањивати оне који нису забрањени – управо се то замало догодило и сада.

Охолима приличи и чинити и говорити свашта, да Бог није, својом великом бригом и мудрошћу, поставио нашега далековидног оца и заједничког господара за суца свеопћим Црквама ради обнове светих закона и правила те саборским разматрањем разјаснио ово питање.

Но налазимо да се сада говори како је стриц узео тетку, а нећак сестричну.

Од тада су се суци и њихови помоћници колебали, настојећи разлучити ствар вјештином говорништва и мудрошћу ријечи или пак једноставно пресудити према властитом нахођењу и нагађању. Не знам јесу ли уопће знали говорити о томе, премда су се тиме силно поносили и око тога много трудили.

„Стриц је узео тетку”, то јест Иван је узео Марију, која је доиста Плотинова тетка, јер је он дијете њезина брата. Такав је однос и данас међу нама без гријеха. А затим кажу: „нећак је узео сестричну”, то јест Маријин братић Плотин. Али чију је сестричну узео? Ако је узео Маријину сестричну, то је највеће зло, јер је забрањено и божанским канонима. Оженити властиту сестричну и за нас је веома нечисто и одбачено те достојно сваке казне. Али ако је узео кћер Ивановог брата, сједињујући се с Маријом, такав брак не забрањује ниједно правило.

ОВДЈЕ ЈЕ ПОУЗДАНА ПОДЈЕЛА ЗАБРАЊЕНИХ И ЗАКОНИТИХ БРАКОВА

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

Овај је брак забрањен. Михаел и Ана међусобно су у другом ступњу крвног сродства.

Ако те нетко упита у којем је ступњу сродства твој брат према теби, реци: у другом. Како? Попни се до оца и реци: „Михаела је родио Радин“ – то једно рођење чини један ступањ. Затим, будући да си пронашао особу која је узрок рођења, односно Радина, спусти се до Михаелове сестре и реци да је тај исти Радин родио Ану – та два рођења чине два ступња.

Није ли, дакле, праведно да је забрањен брак особа које су међусобно у другом ступњу крвног сродства?

Штовише, нека се зна да, чак и ако има педесеторо браће и сестара, сви су они међусобно у другом ступњу крвног сродства.

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

Иван — тетка Иванова

Братанац Анин

Забрањен је овај брак у којему су особе међусобно у трећем ступњу крвног сродства. Треба се успети до Иванова оца и овако рећи:

„Ивана је родио Михаел. То једно рођење чини један ступањ. Михаела је родио Радин, и та два рођења чине два ступња. Тај исти Радин родио је Ану, Иванову тетку. Та три рођења творе три ступња.“

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

Иван — први братић Маријин / прва сестрична Иванова — Марија

Забрањени брак. Ако те нетко упита: „Први рођак, којег ти је ступња?”, реци: „Четвртога.”

Тако узлази до оца Иванова и реци овако:

„Ивана роди Михаел. Ово једно рођење чини један ступањ. Михаела роди Радин, и ова два рођења начинише два ступња. Тај исти Радин роди Ану, и ова три рођења чине три ступња. Ана роди Марију, и ова четири рођења чине четири ступња.“

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

Иван — први братић Маријин / прва сестрична Иванова — Марија

Павао — братанац Маријин / тетка павлова — Марија

Забрањени брак. Једно с другим су у петом ступњу (сродства). Мораш узлазити према Павловом оцу и говорити овако:

„Павла роди Иван; ово једно рођење чини један ступањ. Ивана роди Михаел; ова два рођења чине два ступња. Михаела роди Радин; ова три рођења створише три ступња. Тај исти Радин роди Ану; ова четири рођења створише четири ступња. Ана роди Марију; ових пет рођења створише пет ступњева.“

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

Иван — први братић Маријин / прва сестрична Иванова — Марија

Павао — други братић Барбарин/ друга сестрична Павлова — Барбара

Петар

О овом браку — који је засигурно између Петра и Барбаре — будући да Петар потјече из исте лозе рода Радинова као и Барбара, а нису међусобно у сродству седмога ступња преко својте, односно не по тазбини, о овом дакле браку закони шуте.

Од патријарха Алексија и светога сабора који се тада код њега окупио, он би био и забрањен и незабрањен. Забрањен је, дакле, прије него што се догоди и склопи. Када се склопи и настане, не растављају се они који су се сјединили. На њих се ипак налажу запреке.

Да кажемо који ступањ имају Петар и Барбара: седми. Будући да Петра роди Павао, ово једно рођење чини један ступањ. Павла роди Иван, и ова два рођења чине два ступња. Ивана роди Михаел, и ова три рођења начинише три ступња. Михаела роди Радин, и ова четири рођења чине четири ступња. Тај исти Радин роди Ану; ових пет рођења чине пет ступњева. Ана роди Марију; ових шест рођења чине шест ступњева. Марија роди Барбару, и ових седам рођења начинише седам ступњева.

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

Иван — први братић Маријин / прва сестрична Иванова — Марија

Павао — други братић Барбарин/ друга сестрична Павлова — Барбара

Петар — трећи братић Маријин/ трећа сестрична Петрова — Марија

Овај брак није забрањен, него је штовише допуштен, као и они који из тог потомства настају.

Погледајмо надаље и бракове по тазбини.

РАЗЛИКОВАЊЕ ЗАБРАЊЕНИХ И ДОЗВОЉЕНИХ БРАКОВА, КОЈЕ НИЈЕ ОД (СРОДСТВА) КОЈЕ ПОСТОЈИ, ВЕЋ ОД СКЛОПЉЕНОГ БРАКА ТЈ. ПРИЈАТЕЉСТВА

ЈЕДАН РОД ПРИЈАТЕЉА

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

ДРУГИ РОД ПРИЈАТЕЉА

Склир

Марија — брат / сестра — Роман

Погледајмо који је од ових бракова био први. Ако је најприје Михаел, Радинов син, узео Марију, Склирову кћер, или ако је Ану, Радинову кћер, узео Роман, Склиров син, нека се тај први брак не дира и нека остане нерастављен. А онај који је након њега услиједио, ако још није склопљен, нека буде забрањен. Ако је већ био склопљен, нека се растави.

Будући да су њих двоје, као што знаш, брат и сестра који потјечу од Радина, једно према другоме у другом ступњу сродства, а тако су и они који потјечу од Склира други ступањ, налази се да су од оба рода у четвртом ступњу сродства, и (тај брак) је забрањен.

ЈЕДАН РОД ПРИЈАТЕЉА

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

ДРУГИ РОД ПРИЈАТЕЉА

Склир

Марија — брат / сестра — Роман

Иван

Такођер, запази и ове бракове, па онај који је настао раније остави нека остане, а онај који је послије њега настао разријеши. Ако још није склопљен, него тек треба бити, нека буде забрањен.

Јер је Михаел с Аном у другом ступњу, а Марија с Иваном у трећем ступњу; тако се налази да оба рода заједно чине пети ступањ, и то је забрањено.

ЈЕДАН РОД ПРИЈАТЕЉА

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

ДРУГИ РОД ПРИЈАТЕЉА

Склир

Марија — брат / сестра — Роман

Марко— први братић Маријин / прва сестрична Маркова— Марија

Погледајмо и ове бракове, па онај који је раније настао остави нека постоји нераскидиво. Онај који је настао послије њега растави; ако још није склопљен, забрани да буде.

Михаел и Ана, дакле, који су брат и сестра и који су међусобно у другом ступњу, повезани су с Маријом и Марком, који су једно другоме први братићи и који су међусобно у четвртом ступњу свога рода.

Такви бракови бијаху склапани прије Списа преосвећеног Сисининија, патријарха, и тада окупљеног сабора. Након излагања Списа били су забрањени, будући да оба рода заједно чине шест ступњева.

ЈЕДАН РОД ПРИЈАТЕЉА

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

Иван — први братић Маријин / прва сестрична Иванова — Марија

ДРУГИ РОД ПРИЈАТЕЉА

Склир

Марија — брат / сестра — Роман

Марко— први братић Маријин / прва сестрична Маркова— Марија

Тома

Код тазбинског сродства, односно сродства насталог женидбом, седми ступањ се не сматра запреком за склапање брака те се онима који су склопили такав брак не изричу канонске забране.

ЈЕДАН РОД ПРИЈАТЕЉА

Радин

Михаел — брат / сестра — Ана

Иван — први братић — Павао

ДРУГИ РОД ПРИЈАТЕЉА

Склир

Марија — брат / сестра — Роман

Ана — прва сестрична — Марта

Елизабета

Такођер, и у овом случају први склопљени брак треба оставити неразријешеним. Касније склопљени брак треба развргнути, без обзира на то што је ријеч о седмом ступњу тазбинског сродства. Будући да је Елизабета Маријина унука, недолично је и срамотно да се два прва братића ожене баком и унуком, због закона који налаже да се гледа оно што је по нарави праведно и пристојно, као и због мијешања сродничких односа. Јер ако би се то догодило, помијешали би се сроднички називи: Елизабета би Марији истодобно била и унука и јетрва, што је зло и неприлично. А ако би се догодило да оба брачна пара имају дјецу, она би по очевима била други братићи, а по мајкама би била у односу тетке и нећакиње.

ЈЕДАН РОД ПРИЈАТЕЉА

Радин

Михаел — брат / сестра — Марија

Иван — први братић Анин/ прва сестрична Иванова — Ана

Марта — друга сестрична — Барбара

ДРУГИ РОД ПРИЈАТЕЉА

Склир

Петар — брат / сестра — Марија

И овај други брак такођер је веома зао и незаконит; наиђеш ли на такав, развргни га. Како не би било незаконито да Петар, који је некоћ био муж Барбаре и Маријин зет, након што је брак с Барбаром престао, било њезином смрћу било разводом, сада постане муж ове Марте?

Нека се зна да нитко не може оженити пасторчад своје жене ни своју снаху. Пасторчад је, дакле, кћи моје жене из њезина другог брака, као и њезина унука и праунука. Снаха је жена мога сина, као и мога унука и праунука. Не могу оженити ни кћер своје жене коју је она родила након што се растала од мене, ни своју пуницу, ни своју маћеху, јер она има положај моје мајке. Исто тако, није допуштено оженити заручницу свога оца или свога брата, премда им оне нису биле жене: прва има положај моје маћехе, а друга моје снахе.

Посвојени син, чак и ако је постао правно самосталан, не може ступити у брак с бившом женом свога посвојитеља. Исто тако, ни посвојитељ не може оженити жену свога посвојеника којега је учинио правно самосталним. Премда је посвојење престало и премда се не односи на његово крвно сродство, прва има положај маћехе, а друга положај снахе, јер је некоћ била снаха посвојитељу.

Овиме се, уз Божју помоћ, завршава разлагање о допуштеним и забрањеним браковима.