58. Поглавље: ОДГОВОРИ ПРЕБЛАЖЕНОГ МЕТРОПОЛИТА НИКИТЕ ХЕРАКЛИЈСКОГ НА ПИТАЊА КОЈА МУ ЈЕ ПОСТАВИО БИСКУП КОНСТАНТИН ПАМФИЛИЈСКИ

Питање: Владико мој свети! Дјевојка нека узе мужа кроз законити брак. Над њима се молитве зарука извршише и бијаше вјенчање, а потом њезин муж оде у неку другу земљу и тамо узе себи прилежницу, према ријечима дјевојке. Она је чекала његов повратак три године и сада тражи, из нужде, да узме другога мужа. Због тога тражим одговор од твоје светости.

Одговор: Онај који је узео прилежницу треба од ње одступити и не раздвајати се од своје жене, али ни она не треба ступати у други брак. Према ријечи Апостола, слободна је када јој муж умре, а никако док је жив.

Питање: Питат ћу и сљедеће: Нека дјевојка пође за мужа и извршене су молитве зарука и вјенчања, без тјелесног сједињења. Потом женик згријеши са својом тастом и учини је трудном. Тражим да се ово разријеши.

Одговор: О овом случају већ сам раније дао одговор твоме богољубљу, одговарајући на питање твоме нећаку Ивану. И сада, примивши ово питање које је постављено, одговарам: мужу је допуштено узети своју жену. Од своје тасте нека се удаљи због зле наклоности, како од ње поновно не би био привучен.

Питање: Нека удовица, која је родила дијете, дође у дом једнога презбитера говорећи му: „Твоје је дијете!“ И остави дијете у дому презбитера. Жени је било допуштено изјавити о ствари, презбитер је нијекао, а она се колеба у својој изјави. Што чинити када постоји колебање у изјави о дјелу? Да се жена закуне па да презбитер претрпи штету по свом чину, унаточ томе што неки говоре да је она распуштеница? Нека се ово разријеши твојим заступништвом. Писах ти као слуга твој.

Одговор: Пресуде за гријех не доносе се на темељу клевета и оптужби, него се о дјелу треба свједочити заклетвом потврђеним ријечима беспријекорних свједока. Блуднице ни у којем случају не треба слушати, него презбитера препустити суду Божјем, а Он ће ускоро извршити освету.

Питање: Владико мој свети, доликује ли да презбитер који није схимник постриже другога и учини га великосхимником, или не? Молим од вас разрјешење за ово.

Одговор: Онај који нема нешто, не може то ни другоме дати. Презбитер који има мали образ, како ће некоме дати велики образ?

Питање: И о овоме молим разрјешење: ако је свјетовни презбитер, живећи као ожењен, потом постао монах и великосхимник, доликује ли да он служи? Или, ако онај који није имао жену постане монах, а потом презбитер, и потом буде пострижен у велики образ, тј. у схиму, може ли он служити? Молим и за ово!

Одговор: У вези с бискупима изложено је правило да, када приме на себе свети монашки образ, од тада не чине ништа бискупско, него напуштају бискупију, јер су својом вољом умјесто узвишености светитељства изабрали образ понизности. За презбитере, ипак, вриједи правило да служе у самостану у којем су пострижени, а другдје никако.

Питање: Уз све ово, питам и сљедеће: Ако неки монах у презбитерском чину треба отићи у друго мјесто и тамо пострићи некога у монаштво, требају ли с њим ићи и други монаси?

Одговор: Правило заповиједа да се нитко не постриже нити изведе из пострига без свједока, а треба ли друге монахе пратити онога који иде некога пострићи, о томе ништа, ни најмање, није написано. Ипак, нужно је то учинити и повести друге због расправе која би послије могла настати о томе је ли постриг доиста обављен или није. Знамо за неке, не из казивања него из властитог искуства, како су били пострижени, а потом се одрекли пострига, живјели као свјетовњаци и није било никога да их разоткрије.

Питање: Ако се духовно чедо неког монаха жели пострићи, доликује ли да прими постриг од другог монаха без знања својега духовног оца? И је ли то нужно ако је презбитер који га постриже из друге области?

Одговор: У правилима је установљено вријеме за онога који се жели пострићи и према њему се обавља постриг. Није нужно да дође и његов духовни отац, па ни онда када онај који врши постриг није из те области. Видимо да су и многи од светитеља, у туђим земљама и изван својих области, примали свети образ, а да ниједан од њих ондје није имао духовног оца.

Питање: Нетко, желећи бити презбитер, исповједио је своме духовном оцу своје гријехе, а потом је његов духовни отац дошао и посвједочио да је његово духовно чедо достојно бити постављено за презбитера, што се и догодило. Након што је прошло неко вријеме, онај који је био рукоположен поновно приступи своме духовном оцу говорећи: „Оче, заборавио сам ти рећи и за други гријех“, а тај гријех му онемогућава да буде презбитер. Питам и о овоме: треба ли он служити или не?

Одговор: Онај који је прешутио пријеступ који му онемогућава рукоположење па је због тога постављен за презбитера, након што се за то сазна нека буде лишен чина и нека нема никакве користи од постављења које је примио у незнању.

Питање: Нека једна удовица има сестру по имену Марија, која је родила два мушка дјетета. Удовица је била кума при крштењу војника Константина. Сада сестра те удовице, Марија, покушава удати за једног од својих синова кћер Константинову.

Одговор: Не забрањује се Марији да кћер Константина, којега је њезина сестра примила на крштењу, уда за свога сина и да таква заједница буде склопљена.

Питање: Нетко други узе другу жену која је већ имала мужа и с њом изроди мушко дијете. Она га добро одгоји и научи божанским и светим књигама. Тај младић тражи да буде презбитер.

Одговор: Онај који је рођен од двобрачнога, тробрачнога или вишебрачнога брака, ако добро уреди свој живот, не спрјечава се да буде презбитер. Не осуђује се због својих родитеља.

Питање: Један клерик, црквени књиговођа, преписао је на папир рјешења моје Цркве, учињена у тајности, а друга је поновно узео себи. То је учинио желећи се некако окористити од моје Цркве. Каткад би тај гријех некоме исповједио, а каткад не. Молим разрјешење за све ово, владико мој свети, писаним рјешењем твоје светости.

Одговор: Књиговођа и клерик твоје Цркве, ако је у повјерењу пред неким исповједио да је узео црквена рјешења и друга преписао, требало је његову исповијест утврдити писаним путем или ријечима свједока који су то чули, па би био присиљен вратити оно о чему је сам против себе свједочио.

Ако тако буде, или ако не буде тако, будући да ће недуго након Пасхе сва моја браћа и бискупи доћи у Хераклеју, како због одржавања прописаног годишњег сабора, тако и због избора бискупа за упражњене Цркве, нека дође и твој књиговођа па нека се пред свима изнесе оно што се против њега има, и нека сви просуде што треба учинити.

Ипак, боље му је да сам од себе теби врати папире с исписаним одлукама и задобије милост, него да, дошавши пред цијели сабор, буде пред свима посрамљен и претрпи штету по свом чину. Разговарај с њим и човјекољубиво још учини што се може како би се избавио од срамоте која му предстоји. Ако неће то учинити, нека дође с тобом па нека буде заповјеђено према светим правилима.

Завршише се у Господину одговори преблаженога метрополита Никите Хераклијскога.