8. Поглавље: СВЕТОГ МЈЕСНОГ САБОРА КОЈИ БИЈАШЕ У ГАНГРИ. 20 правила

Свети сабор у Гангри, који је изложио правила након Првога сабора у Никеји

Господина пречасни суслужитељи у Арменији: Еузебије, Елијан, Еугеније, Олимпије, Витиник, Гргур, Филит, Папије, Еулалије, Ипатије, Пројериосије, Базилије, Васас, Еугеније, окупивши се на светом Сабору у Гангри, у Господину радујући се.

1. правило: Ако нетко куди законити брак, и жену која је вјерна, побожна и поштована, мрзи или прекорава зато што се сједињује са својим мужем, говорећи да такви не могу ући у Краљевство небеско, нека буде проклет.

2. правило: Ако нетко оптужује онога који у побожности и с вјером једе месо без крви, које није жртвовано идолима нити је удављено, говорећи да због једења меса нема наде за спасење, нека буде проклет.

3. правило: Ако нетко учи роба да под изговором побожности не ради за свога господара, да напусти своју службу и оде, и да не служи своме господару с љубављу и сваким поштовањем, нека буде проклет.

4. правило: Ако нетко расуђује и не жели примити Причест од презбитера који има закониту жену, говорећи да, кад тај служи, није достојно од њега примити Причест, нека буде проклет.

5. правило: Ако нетко учи да се дом Божји, то јест црква, презире и да се за њу не мари, те да се у њој не окупља у вријеме молитве и пјевања, нека буде проклет.

6. правило: Ако нетко мимо Католичке Цркве за себе окупља људе и, не марећи за Цркву, жели чинити оно што је црквено мимо презбитера које је поставио бискуп, нека буде проклет.

7. правило: Ако нетко хоће примати или раздавати плодове који се доносе у цркву изван цркве, без сугласности бискупа или управитеља којима је то повјерено, нека буде проклет.

8. правило: Ако нетко даје или прима плодове донесене у цркву, осим бискупа или онога коме је повјерено да уређује доброчинства, да даје и прима, нека буде проклет.

9. правило: Ако нетко живи у дјевичанству или се уздржава зато што му је брак мрзак, па се с гнушањем удаљава од њега, а не ради добра и светог дјевичанског живота, нека буде проклет.

10. правило: Ако нетко због привидног уздржавања, а не због истинскога смирења, носи лошу одјећу или се облачи у костријет, и мисли да ће због тога имати оправдање, а осуђује оне који с побожношћу носе брачну одјећу или се одијевају у другу, опћу или обичну одјећу, нека буде проклет.

11. правило: Ако нека жена, сматрајући да то чини ради уздржавања, промијени одјећу, те се умјесто уобичајене женске одјеће облачи у мушку одјећу, нека буде проклета.

12. правило: Ако нека жена оставља свога мужа и хоће отићи гнушајући се брака, нека буде проклета.

13. правило: Ако нетко оставља своју дјецу и не одгаја их док не одрасту, и не учи их благовјерју колико приличи, него се под изговором уздржавања не брине за њих, нека буде проклет.

14. правило: Ако дјеца остављају своје родитеље, иако су вјерници, одлазећи под изговором побожности, и не исказују одговарајуће поштовање својим родитељима, мислећи да је њихова побожност часнија, нека буду проклета.

15. правило: Ако нека жена под изговором своје побожности остриже сву косу са своје главе, коју јој је Бог дао као знак покорности мужу, као она која руши заповијед о покорности, нека буде проклета.

16. правило: Ако нетко неће имати удјела с онима који из љубави и ради части Господње сазивају браћу око трпезе, и не желећи бити у заједници с позванима прекорава оне који су ондје, нека буде проклет.

17. правило: Ако нетко ради умишљеног уздржавања пости у недјељу или суботу, осим једне Велике суботе, нека буде проклет.

18. правило: Ако се нетко од оних који се уздржавају, осим због тјелесне немоћи, узохоли и разрјешава постове који су предани заједници и које Црква чува, јер о себи чврсто мисли да је савршен, нека буде проклет.

18. правило из другога законика, с тумачењем: Ако се нетко од оних који се уздржавају, осим због тјелесне невоље, веома узохоли, те разрјешава постове предане заједници и чуване од Цркве, имајући чврсто мишљење о себи да је савршен, проклет је.

Тумачење: Шездесет четврто Апостолско правило потврђује: ако се неки клерик нађе да пости недјељни дан или суботу, осим једне, нека буде свргнут; а лаик нека се искључи. Опет, 69. правило тих Апостолских правила говори: заповиједа се да се пости Четрдесетница Пасхе, сриједа и петак, осим што се тјелесно изнемоглима може ублажити. Еустатије са својом дружином руши предају о посту јер, како рекосмо, мисле да су достигли савршенство и да им пост више није потребан. Оно што Црква чува, то јест сабор вјерних, њима не слиједи, осим ако нетко, према апостолском правилу, због тјелесне изнемоглости не може постити.

19. правило: Онај који због умишљеног уздржавања пости у недјељу или суботу, нека буде проклет.

20. правило: Ако се нетко, због охолости својих помисли, гнуша сабора који бивају у спомен светих мученика, или служби и спомена који тада бивају, нека буде проклет.

ТУМАЧЕЊЕ ОВИХ ПРЕТХОДНО ИЗЛОЖЕНИХ ПРАВИЛА СВЕТОГА САБОРА У ГАНГРИ

На овом светом Сабору свети Оци окупили су се ради разних црквених потреба. Расправљали су и о неком Еустатију те пронашли многа његова безакоња, као и безакоња оних који су били с њим. Такођер су изложили ова правила како не бисмо пали у њихову херезу, то јест масалијанску. Они се називају и “молитвеници”.

Они одбацују законити брак и гнушају се једења меса. Такођер уче робове да напуштају своје господаре и такве радо примају. Не брину се за цркве и олтаре, ни за окупљања која су у њима у вријеме пјевања. Окупљају се засебно, и у црквицама које су по њиховим домовима, поучавају својим молитвама и учењима, и заједно пјевају. Без допуштења бискупа и презбитера врше црквене тајне, то јест обављају службе, и, једноставно речено, преступају сва црквена правила. Имају властите законе; чак сваки од њих додаје што год помисли да би оклеветао Цркву, а на властиту пропаст.

Због таквих овај је Сабор осудио њихову херезу и заповједио да се такви избаце из Цркве.

Ако нетко одбацује законити брак или осуђује онога који једе месо, осим од удављене животиње, или од стрвине, или од онога што је жртвовано идолима; или ако нетко учи робове да под изговором побожности напуштају своје господаре и не брину се о својим дужностима; или по властитом расуђивању не прихваћа божанске Тајне од презбитера који има закониту жену; или ако они који дом Божји, а то је црква, напуштају тијеком пјевања и одлазе, предајући све немару, те се засебно окупљају и поучавају; или који без допуштења бискупа или презбитера, и не обазирући се на њих, обављају црквене Тајне, то јест врше службе, јер сматрају своју молитву великом и силном; или уче да плодове који се од старине приносе Цркви — који се ради доброчинства раздају од стране бискупа и оних које је он поставио да то уређују — не треба приносити Цркви, него давати њима и онима који су с њима, као онима који су свети; или ако дјевичанство не сматрају часнијим од брака ради доброте и чистоће, него се брака гнушају и охоле се те узносе над онима који су у браку; или не долазе, ако су позвани на трпезу Господина ради, након црквеног отпуста, то јест на кушање круха и вина, него то одбијају и не заједничаре с ондје позванима због своје охолости; или понижавају онога који се богати праведношћу и уз доброчинство; или се ругају онима који носе брачну одјећу, а сами измишљају неку чудну одјећу као да сматрају да ће се њоме оправдати; или ако неке жене носе мушку одјећу да би се наругале обичној женској одјећи, и због тога мисле да су чисте и праведне; или се удаљавају од својих мужева гнушајући се брака; или они који остављају своју дјецу и не одгајају их и не поучавају их колико доликује побожности, него се под изговором уздржавања не брину о њима; или оне које потпуно одсијецају своју косу умишљајући да је то ради побожности; или, опет, ако дјеца остављају своје вјерујуће родитеље и одлазе, те им не исказују поштовање какво доликује родитељима, сматрајући да ће им због тога богопоштовање бити узвишеније; или ако нетко преступа постове који су нам предани и опћенито оно што је света Црква озаконила да се чува; или ако посте недјељом и суботом; или ако се, као охоли, гнушају и клевећу спомене светих мученика и службе које тада бивају — ако се нетко нађе да чини било што од горе споменутога и поштованога, да се узноси над њима и понижава оне који живе једноставно, те преступа црквене законе и уводи нешто ново из властитог безумља, нека буде проклет.

Црква похваљује и дјевичанство са смиреноумљем, и прима уздржавање које бива с благовјерјем и чистоћом, и диви се напуштању свјетовних дјела уз смиреноумље. Она поштује чист брачни живот, и не осуђује богатство с праведношћу и доброчинством. Похваљује једноставну и лошу одјећу која се носи само ради тјелесних потреба, без лицемјерја, док се од лоше и подеране одјеће ношене с лицемјерјем одвраћа. И заповиједа да се дом Божји поштује, и да се окупљања која су у њему као света и корисна љубе.

Црква не затвара побожност у људске куће, него поштује свако мјесто сазидано у Име Божје, и прихваћа окупљања у тим црквама ради пјевања, на опћу корист свим људима. И назива блаженима многа доброчинства која браћа чине сиромашнима по древној предаји.

Окупљајући, дакле, све то у једну ријеч: Црква љуби све оно што је предано из Божанскога Писма и апостолском предајом.

Прошли смо, с Богом, правила светих Отаца мјесног сабора који је био у Гангри.